VIOLETA Stambolić, iz Ražnja, kod Aleksinca, doživela je istu sudbinu kao Emina Mladenović iz Požarevca, o kojoj su „Novosti“ nedavno pisale: rodila je 1989. godine živog dečaka, čiji se trag posle toga izgubio. Umesto podatka o rođenju deteta, u medicinskim knjigama piše da je imala spontani pobačaj!
– Imala sam 19 godina i jedva sam izvukla živu glavu. Spasla me je lekarka iz Paraćina kad sam dobila sepsu – priča Violeta.
Kaže da je u sedmom mesecu trudnoće nekoliko dana ležala u bolnici, da bi 15. decembra dobila bolove. Odmah se javila u aleksinačku bolnicu, gde su je smestili u sobu na ginekologiji sa ženom koja je imala serklaž. Dali su joj dve tablete i ostavili je.
– U 6.30 rodila sam živo muško dete, sama u krevetu. Kad je dete zaplakalo, čula je čistačica i povikala: „Doktore, žena vam se porodila!“ Umesto doktora, došao je bolničar i uzeo bebu. Okupali su je, prepovili i bolničar je doneo da je vidim. Rekao je da ima 900 grama i da nemaju inkubatore, nego će je poslati u Niš – priča Violeta.
Nju su odvezli u sobu za intervencije, međutim, lekar je samo rekao: „Vratite je u sobu“, ne pregledavši je. Posle nekog vremena bolničar joj je kazao da bebi nisu bila razvijena pluća i da je preminula. Violetu su za nekoliko dana pustili kući, ali bez otpusne liste, uz obrazloženje da će joj poslati poštom posle Nove godine. Pošta nije stigla nikad.
– Trećeg januara mi je pozlilo. Prokrvarila sam, skočila mi je temperatura, ali su mi iz aleksinačke bolnice poručili da je to normalno za porodilju. Na kraju me je prijateljica, preko veze, poslala kod načelnice ginekologije u Paraćinu. Dijagnoza je bila sepsa, zbog parčeta posteljice koje je ostalo. Doktorka je uradila reviziju i rekla mi da „njene bebe s kilažom koju je imao moj sin, koje šalje u Kragujevac, prežive“ – priča Violeta.
Ova žena se nedavno obratila Komisiji za nestale bebe i Udruženju „Za istinu i pravdu o bebama“. U aleksinačkoj bolnici su kroz istragu otkrili da u porođajnom protokolu postoji samo njeno ime, da je imala spontani pobačaj i da je parče posteljice poslato u Niš na patologiju. Da se rodio dečak podataka nema, a bebe nema ni u matičnim knjigama rođenih ili umrlih.
– Zanimljivo je da smo prilikom uvida u porođajni protokol za taj dan zatekli stranu za period od 11. do 20. decembra 1989. sa numerisanim praznim rubrikama. Stajalo je samo jedno ime žene sa kilažom bebe, bez bilo kakvih drugih podataka. Sumnjamo da je taj papir služio za upisivanje fiktivnih porođaja prilikom otmica beba – kaže Radiša Pavlović, član Vladine Komisije.
PUT VODI U KRUŠEVAC?
MENADžMENT aleksinačke bolnice izrazio je spremnost na saradnju, čak je iz penzije pozvao arhivara da pomogne oko pronalaženja medicinske dokumentacije. Pavlović ukazuje da im je potvrđeno da su u tom periodu u Aleksincu radili kruševački lekari, a Kruševac, tvrdi, „važi za jedan od centara otmice beba“.
