ISTETOVIRALA JE NJEGOV LIK

PIŠE : BLIC.RS , Foto print sren

Tek je trebalo da živi, tek ga je sve čekalo, tek smo imali planove i on sam i mi sa njim. Sada nam je sve oduzeto. Nama se život menja iz korena. On je bio moj stariji brat ceo život, u pola dana ili noći bio je tu za mene. Ja sam sada sama. Roditelji su tu, ali jednog velikog dela mene više nema, jer brat je brat. To je praznina koju ne može da popuni apsolutno niko…

Ovim rečima bolnu ispovest počinje Sara (23) rođena sestra Alekse Stojmenovića (26) iz Aleksinca koji je ubijen 16. maja na proslavi 18. rođendana u jednom ugostiteljskom lokalu u tom gradu. Sara se sa bratom poslednji put videla dva dana ranije, ne sluteći da su im to poslednji trenuci koje provode zajedno…

– U petak 14. maja bio je u Sokobanji, slavio je sa klubom malog fudbala, uveče smo proveli veče zajedno u kafani. Tada smo zajedno bili poslednji put. U subotu smo se čuli popodne, u nedelju je otišao na rođendan kod sesetre njegovog najboljeg druga… Ja sam prva saznala da je povređen, njegov drug mi je javio u 19.55 časova da je Hitna krenula da ga vozi u bolnicu. Nisam isprva imala predstavu da je to stanje toliko loše, mislila sam da se možda samo onesvestio. Krenula sam iz Sokobanje gde živim i stigla u Aleksinac, njega su sanitetom već vozili u Niš. Pustili su me da budem kraj njega u Urgentnom centru u Nišu. Srčana radnja mu je bila dobra, saturacija je bila dobra ali je bio u komi i na respiratoru zbog tog krvarenja u glavi. Sve vreme sam bila sa njm do 23 časa, posle su ga prebacili na odeljenje i više ga nisam videla – počinje Sara bolnu ispovest.

Kaže da je Aleksa bio divan brat i dobar čovek koji bi uvek svima bio spreman da pomogne.

– Bio je uvek stariji brat koji me je štitio, bio tu za mene šta god, kad god je trebalo. Pre dva meseca mi nešto nije bilo dobro, on je u pola jedan noću došao po mene u Sokobanju… Zimus sam imala neku operaciju, nisam ustajala iz kreveta, bio je pored mene sve vreme i pazio me. Bulvalno smo bili jedno. Naši roditelji jesu bili razvedeni, ali nikada nam nije falila ni njihova ljubav. To nas je na neki način još više zbližilo da budemo zajedno, da imamo još bolji odnos. Za 8. mart je organizovao je da mi donesu na posao tortu od čokoladica. Bio je pažljiv, brižljiv, znam da me je voleo najviše na svetu kao i ja njega – priča Sara.

Nikome ni na kraj pameti nije padalo da bi se Aleksa mogao naći u središtu jedne ovakve tragedije, pre svega jer je bio miran i nekonfliktan mladić. Niko nije slutio da će nastradati na rođendanskom slavlju sestre najboljeg druga…

– Imao je devojku sa kojom je planirao zajednički život, pričao nam je da je to definitivno to. Imali smo životne planove, pričali kako ću da budem tetka. Živeo je u kući u kojoj smo odrasli nakon što je majka otišla u Švedsku. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da on može da se nađe u ovakvoj priči. Nikad nije bio konfliktan. Ja sam se čak i šalila sa njim: „Aleksa muško si, a ne znaš ni reč nekom da kažeš“. A kamoli da ispadne neka tuča, on nije bio taj tip čoveka. Nije pušio cigare, popio bi neko piće tako na nekoj proslavi, ali nikada da se alkoholiše. Bio je izričito protiv pušenja, kad bi me video sa cigaretom ljutio bi se. Trenirao je fudbal, sport mu je bio život. Stalno je bio u pokretu, treninzi utakmice… – seća se Sara.

Porodica i prijatelji nastradalog mladića najavili su da će, dok traje krivični postupak protiv odgovornih za učestvovanje u kobnoj tuči i nanošenje smrtonosnih povredas Aleksi, svake subote od 19 časova okupljati na trgu ispred Doma kulture u Aleksincu.