DRUŽE „STARI“, UPRSKASMO STVARI.
ZA NAS NIKO SAD VIŠE NE MARI.
SVE VIŠE NAM TI POSTAJEŠ TEMA,
DOK GRCAMO, U MORU PROBLEMA.
MNOGE SI MORAO PO DŽEPU LUPITI,
PA SMO SVI MI BILI TADA SITI.
SVAK JE OD NAS IMAO BLAGAJNU.
DRUŽE „STARI“, OTKRIJ NAMA TAJNU.
OSTAO NAM SAMO ŽIVOT BEDAN,
A KOD TEBE MISLISMO KO JEDAN.
IŠLO NAM JE SVIMA, KO PO LOJU,
A SAD VUČE SVAK NA STRANU SVOJU.
TI SI STARI BIO SVETSKA KLASA
A MI TVOJA ZADOVOLJNA MASA.
SVI NAM SADA ZALUPIŠE VRATA.
PRAVIĆEMO MI TEBE OD BLATA.
Srbobran Matić
,
