Košarka je u Rumuniji u velikoj ekspanziji. U seniorskoj konkurenciji njihova liga je daleko ispred naše u svakom smislu. Najveću zaslugu za to upravo imaju srpski internacionalci igrači i treneri koji su rumunsku košarku podigli na viši nivo. Ljudi koji Vođeni tim, ljudi koji ulažu novac u ovaj sport sve više obraćaju pažnju i na mlađe selekcije, pa i tu koriste svaku priliku da uče od srpskih klubova i stručnjaka. Dalibor Destanović je jedan od srpskih trenera koji je dobio poverenje velikog rumunskog kluba da rukovodi omladinskom školom i da podigne nivo rada na viši nivo. Od prošlog leta je zvanično direktor omladinske škole Feniksa iz Galacija, a u praksi i mnogo više od toga. Seniori Feniksa su članovi elitne rumunske lige i imaju velike ambicije u narednom periodu.
Ove sezone održan je turnir mlađih kategorija Feniks Junior Kup. Jedan od načina da deca više zavole košarku jeste i pružanje prilike da igraju međunarodne utakmice. Feniks je poznat po ovom turniru, ali je ove sezone prvi put to takmicenje imalo međunarodni karakter, Destanović je u goste zvao klubove iz Srbije i Bugarske pa su deca imala jedinstvenu priliku da se druže i igraju dobre utakmice iz kojih mogu mnogo naučiti.
Тurnir je pokazao da se od najranijih igračkih dana primećuje razlika u pristupu košarci i da čuveno pominjanje različitih “škola košarke” nije samo fraza.
Rumunska liga je poslednjih godina više nego poželjna destinacija srpskim igračima i trenerma. Kvalitet klupske košarke ide uzlaznom putanjom, popularnost je sve veća a očekuje se da u narednim godinama poboljšaju i reprezentativne rezultate.
Destanović iza sebe ima lepu igračku karijeru, koju je počeo 1991. godine u aleksinačkom Napretku. Tokom godina branio je boje srpskih klubova, ali je igrao i u inostranstvu. Ostavio je dubok trag u Bugarskoj, kao i u Republici Srpskoj u kojoj je sa Radnikom iz Bijeljine osvojio prvenstvo.
Matični klub mu je Napredak iz Aleksinca u kome je započeo, a i završio karijeru 2012. Godine. Nikada nije zaboravio svoje prve košarkaške korake.
Pre pet godina u Aleksincu odigrao svoj poslednji meč, bilo je to 14. Aprila 2012. Godine. Napredak je ugostio ekipu Jagodine koja je na tom meču proslavljala ulazak u viši rang, ali će meč ipak ostati upamćen po destanovićevoj oproštajnoj partiji. Posle svog prvog koša na utakmici ispraćen je ovacijama sa terena. I danas je od najboljih igrača koje je Napredak imao, a u rumuniji prati igre matičnog kluba i u kontaktu je sa ljudima bliskim Napretku.
Sudbina košarkaških trenera u današnje vreme nije izvesna kao u neka srećnija vremena. Egzistenciju u Srbiji mogu obezbediti samo u nekoliko najbogatijih klubova, ali su ta mesta uglavnom predodređena za trenere koji su i igračke dane provodili u tim ekipama. Jugoistočni deo Srbije je u poslednjoj deceniji proizveo veliki broj kvalitetnih stručnjaka, nažalost, oni ne mogu da žive od svog posla u našoj zemlji. Srećom, u inostranstvu je I dalje na ceni kvalitet pa ljudi poput Destanovića mogu da prenose znanje nekim novim generacijama. Nadamo se da će se u budućnosti stvoriti uslovi da takvi stručnjaci imaju računicu da ostanu u Srbiji, od toga bi naša košarka imala najviše koristi.
sportjuga, Dragan Panajotović
