Piše dr Slobodan Petrović, Cobi, psihijatar
KAD PSIHIJATRI UTIHNU
Psihijatri su možda najviše odgovorni,iako ne krivi,za ono što nam se dešava,a ko ih pa i šta pita.Ćute.Ćutanjem neko deluje mudro,a neko glupo i tupo.Nije dovoljno lečiti psihički skrajnute,biti bog,ulaziti im u dušu u patnju,treba delovati pre toga.Naš je zadatak težak,pomalo monaški…treba se odreći dela sebe,ali mi to nismo preboleli.Prokleti praziluk,prokleta para.
Mene je više sramota da učestvujem u ovom rijaliti programu koji se zove život. Bedan život,na ivici bede i moralnog ništavila.Po ulicama se ubijajamo i trebimo kao divlja planinska plemena sa Kavkaza,za malo droge,za sitne prevare,za ulični ugled,za neuzvraćenu ljubav,za pogrešan pogled,za ništa…Po televizijama se dave kao besni kerovi,ne birajući reči,prostaci,bedni crvi,ništaci…a,mi gledamo.Zurimo.Gledate li Parove i parenja,turske serije,srećnu televiziju.Ne mora psihijatar da vam priča i sami vidite.I ko je najviše kriv-Svi smo krivi.Ja kao psihijatar prvi.Priznajem.Sramota me je i jedva čekam da odem u penziju da ne učestvujem…više