KOG DAMA POČNE DA „LOŽI“,
DA MU NISAM U KOŽI.
AKO JE NEŠTO ZA NJEGA VEŽE,
TAJ NEĆE IZAĆI IZ NJENE MREŽE.
KOMPLIMENTIŠE GA I HVALI,
VATRU MU U SRCU PALI.
JASNO JE TADA OBOMA,
DA JE U TOKU LOV NA SOMA.
„BOG ME JE POGLEDAO, BAŠ IMAM SREĆE,
TAKAV KO TI SE JEADANPUT SREĆE.
KUNEM SE U OKA OBA,
BIĆU TI VERNA DO GROBA“.
BRZO GA POHVALE UPROPASTE.
PONOS MU, KO KVASAC, RASTE.
NAJKASNIJE ZA POLA SATA,
LJUBAVNO LUDILO GA HVATA.
KADA MU USNE NA USNE USMERI,
TIM ČINOM GA ONA OVERI.
DUGO ĆE PAMTITI TAJ DAN.
ULICOM ĆE IĆI KO OMAĐIJAN.
U OBLACIMA ĆE DA LETI.
KAD ZAGRIZE, NEĆE NI DA OSETI.
ZABORAVIĆE I STRINU I UJKU.
VODAĆE GA GRADOM, KAO LUJKU.
OD TOGA KAKO JE MUVAN,
ZAVISI KADA ĆE BITI SKUVAN.
ON LJUBI NJENE RUKE BELE
I BLENE U NJU, KAO TELE.
SVE ŠTO MU U GLAVU STAVI,
DO JUTRA ĆE ONA DA ZABORAVI.
DO TADA MANGUP I ČOVEK SVOJ,
POSTAĆE ZA NJU SAMO BROJ.
NADAO SE, LJUBAV JE BLIZU.
SAMO JE NISKA U NJENOM NIZU.
A JEDNOG DANA, STREFIĆE GA, KO UDAR GROMA,
KAD KRAJ NJE UGLEDA DRUGOG SOMA.
UZEĆE ZA RUKU SVOJU MUKU.
OD ŽENA ĆE BEŽATI U ŠIROKOM LUKU.
SOMOVI U VODI SU NA SVE SPREMNI.
GORI OD NJIH SU OVI SUVOZEMNI.
ZA NJIH NISU POTREBNE UDICE NOVE.
NA JEDNO OBIČNO ŽENSKO DUGME SE LOVE.
Srbobran Matić –
