Пише Жика Николић
Једног топлог јесењег дана Мирко Веселиновић се са групом својих другова враћао са славља. У аутомобилу их је било петорица. Сви су осим Мирка били добро понапити. Весело су се враћали кући певајући и пушећи. Аутомобил је био крцат и пун дима. Мирко је био страствени пушач, али последњих година није конзумирао алкохолна пића.
Када су били на домаку Алексинца, заустави их саобраћајна милиција. Млађи милиционер по чину и годинама приђе аутомобилу и пристојно затражи од Мирка возачке исправе. Чим је Мирко отворио стакло на вратима, из аута је почео да куља дим од цигарета који је просто баздио на алкохол. Тако непријатан мирис изненади младог милиционера и он се удаљи корак назад од аутомобила.
“Такве баш ловим”, помисли, и обрати се возачу:
– Да ли сте нешто пили, господине Веселиновићу?
– Пио сам – “мртав `ладан“ одговори Мирко.
– Шта сте пили? – наставља радосно милиционер.
– Свашта сам пио, свакојаког пића: и ракију, и вино, и пиво. Све сам пио – заврши Мирко врло смирено.
– Изађите, молим Вас, из аута да урадимо алко-тест – заповеди милиционер сав срећан.
– Зар то баш мора? – као изненађено пита Мирко.
– Мора, господине, то је, и по службеној дужности, и по закону о безбедности саобраћаја.
– Добро, ако се мора, мора – рече помирљивим тоном Мирко и изађе из аутомобила врло тромо.
Све време старији милиционер из патроле стоји мало подаље и прати шта се догађа.
– Да ли сте дували некада? – упита га милиционер мислећи на дување у алко-тест направу.
– Нисам! – кратко и као уплашено одговори лукави Мирко.
Милиционер то схвати озбиљно, па се потруди да му стручно и професионално објасни како се то ради. После објашњења Мирко поступи и уради све како треба. Милиционер гледа резултат са неверицом. Просто не верује у резултат теста, па рече:
– Мораћемо да поновимо поступак. Нешто није у реду.
Мирко поново дува и даје апарат милиционеру. За све време тестирања чује се песма пијаног и веселог друштва из аутомобила. Поново милиционер гледа резултат и сумњичаво врти главом. “Ово је немогуће?” – питао се у себи, већ сав бесан.
– Ја се, господине, заиста извињавам, али мораћемо да поновимо тест и трећи пут.
– Без извињења – рече Мирко и понови тест и трећи пут.
После трећег покушаја милиционер оде код старијег колеге и показа му резултат. Инструмент региструје нула процената алкохола код возача. Милиционер схвата да не може да га казни, враћа се и нервозан, повишеним тоном пита Мирка:
– Па, човече, јеси ли ти пио?!
– Јесам! – мирно потврди Мирко.
– Па, када си то пио, забога?
– Пио сам пре осам година – одговори Мирко.
– Ти се зафркаваш! Буди озбиљан! – љутито му рече милиционер.
– Не зафркавам се. Говорим најозбиљније – потврди Мирко.
– Што то ниси одмах рекао? – упита га милиционер и врати му возачке исправе.
– Нисте ме то ни питали, господине – озбиљно одговори Мирко.
– Пожели човеку срећан пут! – рече старији и искуснији милиционер, поче да се смеје и додаде:
– Ти си га, колега, питао да ли је пио, а не и када је пио? Човек је у праву. Извините, господине, на ово непотребно задржавање. Довиђења, и срећан вам пут!
– Хвала! – рече Мирко, даде гас и смејући се настави пут са својим веселим и пијаним друштвом.
