Tekst i foto Dušan Stevanović
Da li zato, što se Sveti Nikola pao kada se jede posno ili zbog nečeg drugog, tek prasići na stočnoj pijaci u Tešici kod Aleksinca koštali su svega 200 dinara po kilogramu. I ponuda i potražnja bili su veliki.Iznenadio nas je dugačak red ispred vage, čak na desetak i više traktora čekalo je na merenje. Na naše pitanje, o čemu se radi, rečeno nam je da je veliki broj prekupaca koji ovde otkupljuje stoku i vozi je u druge krajeve Srbije. Oni su na „ veliko“, otkupljivali prasiće po 180 do 190 dinara, dok ljudi koji su došli da kupe prase za svoje potrebe plaćali su po 200 dinara. S toga nas je iznenadila i cena u mesarama, gde se prasetina prodaje oko 500 dinara. Ko je ovde lud, a ko zbunjen ? Zašto narod baca pare i plaća tako skupo. Zna se da svako prase kalira 25 do 30 %. Kada se i to uračuna u cenu, zaklano prase u Tešici košta 260 dinara. Tu treba dodati i 10 dinara po kilogramu za klanje. Pri pečenju ,prase izgubi još 50 %, pa tako cena pečenja iznosi 550 do 600 dinara, a nikako 1.000 dinara, koliko košta u kafanama ili pečenjarama. Gazde kafana kažu da cena od 1.000 dinara po kilogramu i nije skupa, jer si i poslužen i uslužen. Ja sam im, naravno, rekao, za te pare , sam ću da se uslužim i poslužim. Sve u svemu, dovoljno je da prase pokažete očima, platite ga gazdi, a tu su već spremni momci koji ga odnose na klanje. Zaista, ništa lakše, ništa jednostavnije i jeftinije. Naravno, pazite se „matrapaza“ koji opasno kradu na kantaru i koji mogu debelo da vam zakinu. No, ne treba biti pesimista. Kupujte od proizvodjača, jer lakše ćete se dogovoriti za cenu. Ono što svi rade na pijaci je da svi prejedaju stoku, pre nego što je prodaju , pa tako i dva, tri kilograma kukuruza platite po 200 dinara. Ali to je već uračunato u onih 30 posto koji otpadnu od žive mere.
Trenutno su „ u modi“ svinje od 100 i više kilograma. Narod ih kupuje da „prezimi“. Od njih tope mast, koja je , sada, navodno, „ ponovo zdrava za organizam“, tope čvarke koji su dostigli cenu od 900 dinara u prodavnicama, a to su, u stvari oni otpaci slanjinjavog mesa koji su se bacali komšiskim kučićima, da ne dosadjuju dok se kolje ,suše meso koje odlično ide uz kominjak, a mogu da se naprave i mnoga jela.
Ponuda ovaca je bila dosta slabija „jer im vreme nije“ , kao ni koza. Za krupnu stoku u vidu teladi i bikova, obratite se pijaci u Mramoru.
