НЕМАМО ЈАДНИ, НИ ЗА ЛЕБА,
АЛ ДОЧЕКАЋЕМО НОВУ ГОДИНУ, КАКО ТРЕБА.
ЦЕО ДЕЦЕМБАР У СЛАВАМА ПРОЂЕ,
А НАМА ПРАЗАН НОВЧАНИК ДОЂЕ.
ЗА ЈЕДНУ ЦВЕЋЕ, СЕРВИС, ВИНО, КОЛАЧИ,
А ОНДА СУТРА СЕДИ И ПЛАЧИ.
ПА ОНДА СЛАВА ДРУГА И ТРЕЋА,
ИСПРАЗНИЛА БИ СЕ И ПУНА ВРЕЋА.
АЛИ НЕКА, НИЈЕ НАМ КРИВО.
МОРА СЕ ДРЖАТИ НИВО.
ЗА НОВУ ГОДИНУ, НЕШТО НОВО ДА КУПИМО,
КАКО ЗНАМО, ПАРЕ ЋЕМО ДА САКУПИМО.
ДА СЕ КО ДРУГИ РУКОВОДИМО,
МОРАЋЕМО И ДА ИХ РОДИМО.
ЈЕДНО НАМ ОДЛОЖЕ ЗА СЕПТЕМБАР, ПА ЗА ОКТОБАР,
НАПРАВИЛИ СМО ПОСАО ДОБАР.
ЕВО ЈЕ, ДОШЛА ЈЕ ГОДИНА НОВА.
ВЕСЕЉЕ ЈЕ КАО ИЗ СНОВА.
САЛАТЕ БРОЈНЕ, БОГАТО МЕЗЕ,
КАО У ЦАРСКЕ ТРПЕЗЕ.
ЈЕДЕ СЕ СВЕ, ИАКО СУ ПОСТИ,
СКРЕНИ ПОГЛЕД, БОЖЕ ОПРОСТИ.
НА ДНУ НАМ УМА, ДОК МЕСО ШМЕКАМО,
КАКО ЋЕМО БОЖИЋ ДА ДОЧЕКАМО.
РАСХОДИ ВЕЛИКИ, ПРИХОДИ МАЛИ.
СВЕ ИМАМО, МОЗАК НАМ САМО ФАЛИ.
АЛ НЕКА, НИЈЕ НАМ КРИВО.
МОРА СЕ ДРЖАТИ НИВО.
ДА НАС НЕКО СУТРА ПОХВАЛИ,
СВЕ БИСМО ДАНАС ПРОДАЛИ.
ИСПАШТАЋЕ НАМ ПОКОЛЕЊА,
ЗБОГ ТОГ ПРОКЛЕТОГ ПОРЕЂЕЊА.
ЏАБА НАМ ОНАЈ ГОРЕ, СА НЕБА,
ПРОПИСА ВОДУ И МАЛО ХЛЕБА.
УМЕСТО ДА ПО МУДРОСТИ БУДЕ СТАРИЈИ,
НЕ, МИ СМО ОД ЊЕГА ПАМЕТНИЈИ.
ЖДЕРЕМО И ЛОЧЕМО, КО МАНИЈАЦИ,
ПОПУЦАЋЕ НАМ СТОМАЦИ
МАКАР ПОД СТО, ТУ НЕМА ЗБОРА,
НИВО СЕ ДРЖАТИ МОРА.
И СВИЊА ИМА ИСТИ НАГОН СА НЕБА,
АЛ ПИЈЕ САМО КОЛКО ЈОЈ ТРЕБА.
И ЊЕН ХРАНИЛАЦ, НОЋУ КАД ЛЕГНЕ,
КОЛКИ МУ ГУБЕР, СЕ САМО ПРОТЕГНЕ.
А МИ, ЂАВО НАМ НЕДА ДА ИЗБЕГНЕМО,
У ПРОКРУСТОВУ ПОСТЕЉУ ДА ЛЕГНЕМО. Србобран Матић – Алексинац, Foto Ilustracija
