Пише Србобран Матић
ЈАСНО НАМ ДАНАС СТАТИСТИКА КАЖЕ,
ДА СЕ КОД НАС У ПАМЕТ НЕ УЛАЖЕ.
ИЗ БУЏЕТА СЕ ДАЈУ СУБВЕНЦИЈЕ,
ЗА ГЛУПОСТИ, ПРАВО ИЗ РЕЗИДЕНЦИЈЕ.
НЕ САМО ДА ОД ЊЕ НЕ БЕЖИМО,
ВЕЋ И РЕКОРДЕ, С ЊОМ БЕЛЕЖИМО.
ПОСТАШЕ СНАГЕ НАМ МОТОРНЕ,
ДИЈАБОЛЕ И КАПИСЛЕ НОТОРНЕ.
УМЕСТО ДА СЕ ФОРСИРА ПАМЕТ,
НА ЊУ СЕ САМО КАЧИ НАМЕТ.
ЈОШ НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛА ИСТОРИЈА,
ДА СЕ ЋОРЦИМА РАТ ДОБИЈА.
ПОСТОЈИ СИГУРНО БАЈКА РЕТКА,
Е У ЊОЈ СЕ ДОБИЈА БОЈ БЕЗ МЕТКА.
ШУПЉЕГА ОРАХА СЕ КЛОНЕ И СТИДЕ,
ТО НА ПИЈАЦУ НИКАД НЕ ИДЕ.
ПОДИГНЕШ, ЛАКО, ОДМАХ ОТКАЧИШ,
ПА ГА ДАЛЕКО ЗАФРЉАЧИШ.
ЛАКО ОРАХА ПРОВАЛИШ ТУПА,
АЛ КАКО ЗНАТИ, ГЛАВА КАД ЛУПА.
КАО ПОД КОНАЦ, СВЕ СУ ИСТЕ,
ПОМИСЛИШ СВЕ СУ И БИСТРЕ.
ЛАКО ЈЕ КАД СЕ ЈЕЗИК ЗАЧУЈЕ,
ОН ОДМАХ ГЛУПОГА НАЈАВЉУЈЕ.
ЛЕПОТА НА ОКО, ТЕБЕ ПРЕВАРИ,
ПА СМЕТНЕШ СА УМА СУШТИНУ СТВАРИ.
АНЂЕЛАК, С МИНЂУШАМА НА ОБА УВА,
А ИМА ГЛУПОСТИ, КО ПАС БУВА.
БАШ СЕ ПОТВРЂУЈЕ ИСТИНА ТА,
ДА БОГ НЕ ДЕЛИ ДОБРА ДВА.
ИДИ У ПРИРОДУ И СИГУРАН БУДИ,
ТУ НЕМА ГЛУПОСТИ, ЈЕР НЕМА ЉУДИ.
