Piše dr Slobodan Petrović -Cobi
„…i tako je mitropolit Petar Jovanović došao do mesta gde će majstori Goge sazidati aleksinačku crkvu i pitao zašto na ovoj čistini,na ovom guvnu nema kuća…“
Stariji Aleksinčani su znali da je to zasipano staro groblje iz mnogo starijeg doba iz perioda rane Vizantije, ili Bugarskog carstva,te da zato zbog prokletinje nisu na njemu kuće zidate,ali oćutaše,iz straha od Miloša,koji je kažu mnogo prek bio,ubijao i za“ manju sitnicu“.A tu mu se kažu prohtelo da crkvu sagradi sa velikim zvonom da ga Turci u Supovcu čuju čak.
Elem,tačka je stavljena.Ode mitroplit, a Aleksinčani počeše zidati crkvu.Malo je dato para od države, pa su se za gradju snalazili,čak su se i majstori dovedeni preko Dunava bunili jer im nisu dnevnice plaćane.Neki pobornici terorije zavere tvrde, da stvar bude mnogo gora,da su cigle iz srušene turske džamije koja je bila na pedeset metara odatle ugrađene u taj „hram pravoslavni“.
I na kraju zašto se ova čistina zvala Agino guvno.
Tu su siroti i ponizni Aleksinčani zvati „čifčije“ dovozili žito na ušur.Na sredini je bio veliki stub drveni,za koga su bili vezani konji, ili bikovi,dugim konopom, kad se šta imalo kroz vekove,pa su oni hodajući satima u krug,odvajali i drobili to žito.Konji su bili bolji jer su manje vršili nuždu od krava i bikova,pa je i žito bilo čistije.Aga se zvao Ibiš aga i on je bio i vlasnik i vodenice u Vakupu gde se to žito mlelo,belo za Turke,a ono drugo za Srbe.Kasnije kad su otišli Turci tu je dugo bila pijaca gde su seljaci iz okolnih sela donosili svoje proizvode na prodaju.
I tako mi ostasmo poznati kao grad koji ima crkvu podignutu na groblju.A gde su još groblja bila,na kojima mnogi od vas u centru grada i sada mirno spavaju pričaćemo drugi put.Da vas ne plašimo baš mnogo.
