Piše Petko Nišavac
– U BENETON SMO SAŠILI POŠIROKE GAĆE BEZ UČKUR , DA GI SMAKNEMO, KAD VI SE PRIOĆE
- ŠTA ĆE NAM AERODROM , KAD NEMAMO PARE NI ZA VOZIĆ PO ČAIR
- AKO VI JE DO MAJANJE , SEDNITE U VOZ I ZA 10 SATI STE KOD PALMU U JAGODINU
- EVE I ĆELE KULU ĆE VI DAMO, DA GU TURITE PORED MUZIČKU FONTANU, NA SLAVIJU
Braćo Nišlije, mlogo smo bre pogan narod. Mlogo smo bre kamzeri i katili, nijed’n vlas ni ne valja. Od kralja Milana naovam, nijednog ne pofalismo, i na svi gi manu nađomo. A ubavo se znaje, k’k’v narod, t’k’v vlas’.
Zar ne vidite, ćorče ćorave, da niki u ovuj Srbiju nema vlas’ k’ko što si imamo mi u Niš? S’s krivo mogare, po cel svet da smo iskali, pobolju vlas’ ne bi našli. Fala na braću Beligrađani što ni ujdurisaše vlas’ od najubavi, najpametni i najučovni čoveci što su se zatekli po Niš. Od merak da gi pogledaš i da gi čuješ. K’d prozboru, k’ko iz crkvenu knjigu da čatu. S’s ovak’v vlas mož iskočimo i pred papu i pred englesku kraljicu, a da se ne orezilimo. Odma se bre vidi da su čkolju izučili po Kamenicu, Mitrovicu i Blace.
A mi iskamo da gi menjamo, iskamo da gi duvamo, u svirajke, iskamo da gi čukamo u tendžere. A zašto, braćo, iskamo da praimo tolki k’l’bl’k? Zbog jed’n aerodrum?
A što će ni aerodrum? Mi li smo bre za aerodrum? S’s ovej naše plate od Korejanci, ne mož se vozimo ni s’s onoj vozče po Čair, a kam li da letimo s’s aeroplani. Dobro de, ako ni je tolko do majanje po beli svet, će si sednemo u voz i za dest sata ete ni č’k kod Palmu u Jagodinu. Što će ni tija aeroplani da ni s’lte plašu dečicu i kučiki?
A mi, k’ko kukumavke. Lele, kude je Monopol, kude je JER-JER, kude je MIN, kude će rabotimo, k’ko će se s’s leb ranimo?
Malko vi je ovoj, da za Korejanci motate žičke oko ekseri i da za Italijanci šijete učkuri na gaće. Nećete bre da utuvite u glavu da je sve toj za vašo dobro. Nećete da malko nazrnete u čaršiju pa da vidite k’kva je ubavinja i lepotinja svud oko vas.
Čuste li k’ko su se ovija naši većnici borili za aerodrum? Muški bre, s’s ponos i dostojanstvo, ič nesu žalili mandati i fotelje.
Vikaju Beligrađani:
Nesmo došli da vi otmemo aerodrum. Došli smo da ni ga date jer smo takoj obećali na Francuzi, k’d gi onomad prodavamo naš beligradski. Došli smo da naplatimo dug, jer toj ni dugujete. Potpisali ste s’s nas, a toj vi je k’ko da ste uzeli kredit u ovej stranske banke.
A ovija naši iz vlas’, krotki i poslušni k’ko gi je Gospod daja, klanjaju se do zemlju i vikaju:
Ako, braćo. Mlogo ste se ubavo setili. Neje toj za nas. U zdravlje da se služite i molimo ve, da ga za naš ljubav, od s’g vikate Konstantin Beligradski.
T’g se većnici zaplakaše, a prisednik tri put poljubi ruku na ministarku pa gu vika:
Eve i Ćele Kulu će vi damo, pa gu turite tam pored muzičku fontanu.
Eve, i novu krštenicu smo napraili na Cara Konsantina. Tam s’g pisuje k’ko se on neje rodija u Niš, nego u Beligrad, i toj na Petlovo brdo.
Eve, sašili smo si u Beneton i poširokačke gaće i toj bez učkur, da gi za č’s smaknemo, k’d vi se prioće.
I za toj, nek vi je alal, braćo Beligrađani!
Izvor Južne vesti
