УКАЉАШЕ НАМ ГОСПОДА НЕКА,
ИНСТИТУЦИЈУ ЗВАНУ – БИБЛИОТЕКА.
ТАКО НАМ ДРАГЕ – ЧИТАОНИЦЕ,
ПРЕКРСТИШЕ У ГОСТИОНИЦЕ.
А ПУНЕ МУДРОСТИ, КЊИГЕ НАШЕ,
ЗАМЕНИШЕ ЗА ЧАШЕ И ЗА ФЛАШЕ.
НАШИ ДРАГИ БИБЛИОТЕКАРИ,
У ВИЦУ ПОСТАШЕ КОНОБАРИ.
ОНИ КОЈИ ИМАЈУ ПАМЕТ ПЛИТКУ,
ДОБИШЕ МОДЕРНУ БИТКУ.
ШТА ЛИ НАВЕДЕ ТОГ ПРОПАЛОГ СТУДЕНТА,
У ВИЦУ ДА ПОРЕДИ ОВА ДВА АМБИЈЕНТА.
УПОТРЕБЉАВАМ СВУ СВОЈУ ВИЧНОСТ,
АЛИ НИКАКО ДА НАЂЕМ СЛИЧНОСТ.
МОЖДА ИМ ЈЕ У ТОМЕ СЛИЧНОСТ ДАТА,
ШТО ОБЕ ИМАЈУ ВРАТА.
ЈА СЕ ДРЖИМ БАШ ТОГ ДОЈМА,
ДА СУ ТО ДВА НАЈУДАЉЕНИЈА ПОЈМА.
У ПРАВОЈ БИБЛИОТЕЦИ СЕ СТИЧЕ ЗНАЊЕ,
А У БИБЛИОТЕЦИ ИЗ ВИЦА, КРЧМИ ИМАЊЕ.
ИЗВОР ЗНАЊА, ШТО НЕКОМ ЧИНИ УЖИВАЊЕ,
ДАНАС СЛУЖИ ЗА ПОТКУСУРИВАЊЕ.
ЗА ОСУДУ СМО И ЗА ВЕЛИКУ ГРДЊУ,
ШТО С НАУКОМ И КУЛТУРОМ ТЕРАМО СПРДЊУ.
КАКО ЋЕ ДО ИСТИНЕ И СЛОБОДЕ,
ТАКО ИСМЕЈАНЕ ДА НАС ВОДЕ.
НЕГАТИВНА РЕКЛАМА ЧИНИ СВОЈЕ,
ПА СЕ ЧИТАОЦИ СВЕ МАЊЕ БРОЈЕ.
ЛОШЕ НАМ СЕ ИЗГЛЕДА ПИШЕ,
ИСПИЧУТУРА ЈЕ СВЕ ВИШЕ.
БИБЛИОТЕКА СЕ ЗАТВАРА УВЕЧЕ,
А У КАФАНИ КАПЉИЦА И НОЋУ ТЕЧЕ.
СВАКО МЛАДО СТВОРЕЊЕ ЈЕ ОРНО,
ДА ПРОБА ТО ПИЋЕ МУДРОТВОРНО.
КАДА СЕ ЈЕДНОМ ТАЈ ПРАГ ЗГАЗИ,
ИЗ КАФАНЕ СЕ ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗИ.
СВАКО БЕЗГЛАВО ТАМО СРЉА,
ГДЕ СЕ ОСЕЋА БРЉА.
ТУ ПРАВА ИСТИНА ДРЕМА,
ЗАШТО ВИШЕ МУДРОСТИ НЕМА.
МИ СМО ТЕК ОНДА НА ПУТУ ПРАВОМ
КАДА НЕ РАЗМИШЉАМО БИСТРОМ ГЛАВОМ.
СВАКА ЧАСТ НАШИМ ТРЕЗВЕНИМ ПРЕЦИМА,
СВАКА ЧАСТ ДАНАШЉИМ МУДРИМ ИЗУЗЕЦИМА.
ПОЗДРАВЉАМ ИХ, ГДЕ ГОД ДА СУ,
АЛИ ОНИ НЕ МОГУ ДА НАС СПАСУ.
МИ УВЕК ВИДИМО ДВЕ СТАЗЕ,
ПРОМИЛИ НАМ ИЗ КРВИ НЕ ИЗЛАЗЕ.
САМО СЕ ВЕСЕЛИМО И ПЕВАМО
И НОВЕ ДОЗЕ ДОЛЕВАМО.
НЕПРИЈАТЕЉ НАМ ДРУГИ НЕ ТРЕБА.
ОН ИЗ ЧАШИЦЕ ВРЕБА.
КАДА СМО СЕ НА ОВО ТЕКУЋЕ ШТИВО НАВУКЛИ,
САМИ СМО ЈАДНИ, СЕБЕ ПОТУКЛИ.
ЗАТО ВАМ ПРЕДЛАЖЕМ „МУДРАЦИ“ НАШИ,
ДИГНИТЕ СПОМЕНИК ФЛАШИ.
МЕСТО У ШКОЛЕ, ВАШЕ МАЛИШАНЕ,
ВОДИТЕ У КАФАНЕ.
НА ОВАЈ ХАОС У ВАШОЈ ГЛАВИ,
НЕКО МОРА ТАЧКУ ДА СТАВИ.
ИДИТЕ ВИ У ВАШЕ ВИНОТЕКЕ,
АЛИ МИ НЕ ДИРАЈТЕ БИБЛИОТЕКЕ.
НЕ БРИНИТЕ ВИ БРИГУ ТУЂУ,
ОНЕ СУ ЗАДЊЕ, У ВИЦ ДА УЂУ.
ЗНАМ ДА ЗБОГ ОВОГ НИКО НЕЋЕ ДА МАРИ.
ИСМЕЈАЛИ СМО МИ И ВЕЋЕ СТВАРИ.
И ВАЖНИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ СМО ЗГАЗИЛИ,
ОБЕСМИСЛИЛИ И УНАКАЗИЛИ.
Србобран Матић – Алексинац
