Današnji datum je svake godine povod za raspravu, jer se 14. februara po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti Trifun, ali veliki broj pravoslavaca obeležava i Dan zaljubljenih, odnosno katolički praznik – Dan Svetog Valentina. Da se Dan zaljubljenih slavi nekog drugog dana, verovatno ne bi bilo rasprave, doduše možda i bi, sudeći po komentarima onih koji očigledno ne vole da slave ljubav. Međutim stiče se utisak da je definitivno najveći problem što Valentindan nije „naš“.
Pravoslavni praznik Sveti Trifun je svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa ga najčešće slave vinogradari i gostioničari. Postoji puno naziva za ovaj praznik, a u našem kraju se najčešće zove „Zarezoja“ ili „Zarezojla“, jer se na današnji dan reže vinograd. Po običaju domaćin prelije vinom i reže gižu na početku, u sredini i na kraju vinograda. Orezano pruće se veže u snop i čuva do sledeće godine, odnosno do sledeće „zarezoje“. Često se nakon orezivanja vinograda , vinogradari okupe da uz vino i bogatu trpezu proslave ovaj dan. Po narodnom verovanju ako na Trivunjdan padne kiša ili sneg, godina će biti rodna, a ako je vedro – biće sušna.
Sa druge strane, katolički praznik, Sveti Valentin slavi se širom sveta kao Dan zaljubljenih. Pravoslavci koji su izričito protiv proslave ovog sveca treba da znaju da se Sveti Valentin obeležava i kod nas, ali 13. avgusta i razlika je u tome što se ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.Različite komentare možemo čuti povodom ovog datuma i proslave ova dva praznika. Činjenica je da se „na račun“ slavljenja ljubavi veliki novac okreće. U Srbiji je poslednjih godina ovaj praznik postao izuzetno popularan. Na današnji dan trgovci zadovoljno trljaju ruke, jer bez obzira na bojkot Dana zaljubljenih, velike se gužve stvaraju najčešće u buticima, cvećarama, prodavnicama nakita i ugostiteljskim objektima. Na današnji dan prodavci često daju popuste, ugostitelji organizuju proslave uz različite pogodnosti, izlozi se „crvene“ i sve je u duhu ljubavi. I možda je srž problema u tome što slavljenje zapravo podrazumeva potrošnju. Stiče se utisak da se u celom tom konzumerizmu gubi svrha praznika.
[fusion_builder_container hundred_percent=“yes“ overflow=“visible“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“no“ center_content=“no“ min_height=“none“]
I naravno, u pravu su oni koji kažu da se treba voleti i poklanjati pažnja stalno, a ne samo danas. Međutim, može se postaviti pitanje koliko se to svakodnevno volimo, kada smo poslednji put iznenadili devojku, momka, ženu ili muža nekim makar malim znakom pažnje? Ima i onih koji bojkotuju Dan zaljubljenih samo zato što smo ga „uvezli sa Zapada“, pritom i ne znajući za praznovanje Svetog Trifuna na isti ovaj dan. Šta je sa svim ostalim danima koje obeležavamo, a koji nisu „naši“ nego se obeležavaju svuda u svetu, pa i mi pratimo trend? A onda i koju muziku slušamo, koje filmove gledamo, koju odeću nosimo, u krajnjem slučaju ne smeta nam ogroman broj stranih reči, koje koristimo i „prljamo“ naš jezik, a smeta nam praznovanje zaljubljenosti?
Rešenje je, kao i obično negde između. Kao pravoslavci obeležavamo Svetog Trifuna, ali šta nam smeta i da slavimo ljubav. U svakom slučaju vino i ljubav savršeno idu jedno uz drugo.
tekst Dijana Vasić,gradjanin.rs, aleksinac.biz
.[/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
