[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Piše : POLITIKA , Aleksandar Bojović autor
Pravosnažno osuđen čovek čiji je šarplaninac do smrti izujedao ženu. To je prva presuda u našoj zemlji povodom ovakvog slučaja .
Osnovni sud u Aleksincu osudio je M. K. (64) iz sela Ljupten na godinu dana zatvora koji će izdržati u kućnim uslovima bez primene elektronskog nadzora, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, jer je njegov šarplaninac 5. decembra prošle godine izujedao komšinicu K. J. (68) usled čega je nesrećna žena preminula.
S obzirom na to da se i Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saglasilo sa izrečenom kaznom, prvostepena presuda nedavno je postala pravosnažna. Prema raspoloživim podacima, ovo je prva presuda u našoj zemlji povodom ovakvog slučaja.
Šarplaninac se nalazi u prihvatilištu za pse u Aleksincu i republički veterinarski inspektor, koliko je poznato, nije dao saglasnost za eutanaziju.
Aleksinčaninu je dosuđena minimalna kazna jer je ranije na glavnom pretresu priznao krivično delo za koje se teretio.
Nesreća se dogodila u dvorištu osuđenog M. K. Iz neobjašnjivih razloga, pas je napao ženu i naneo joj teške povrede da je ona dan kasnije umrla u niškom UKC.
Goran Šarenac, predsednik Kinološkog društva Novi Beograd podržava odluku suda i pretpostavlja da je sudija dobro procenio sve okolnosti nesrećnog događaja.
„Godinu dana kućnog zatvora za vlasnika psa je srazmerna kazna. Dobro je da je u Srbiji počelo sankcionisanje osoba koje ne brinu o svojim kućnim ljubimcima. Takođe, dobro je i to što šarplaninac nije uspavan, jer u većini slučajeva kada pas napadne – vlasnik je kriv”, kaže Šarenac za „Politiku”.
Naš sagovornik smatra da se nesreća ne bi dogodila da je šarplaninac prošao socijalizaciju. Kinolog dodaje da je dobra odluka što nije dozvoljena eutanazija psa, ali naglašava da ga nikako ne treba vratiti bivšem vlasniku, a to i ne očekuje da će se desiti.
„Šarplaninac mora da prođe kroz proces socijalizacije bez obzira na to koliko godina ima”, navodi Šarenac.
Kinolog objašnjava da se psi ne rađaju krvoločni.
U Zakonu o dobrobiti životinja postoji kategorizacija – opasan pas. Ali, svaki pas koji nije službeni, potencijalno je opasan, napominje naš sagovornik.
„To su psi visine preko 56 centimetara, nezavisno od rase. Ako šetaju u dvorištu obavezno na kapiji mora da stoji upozorenje – opasan pas. Korpa i povodac za takve pse se u šetnji podrazumevaju”, kaže Šarenac.
Istraživanja pokazuju da je u čak tri četvrtine slučajeva napada psa na čoveka reč o vlasničkim psima, dok psi koje u slengu zovemo lutalice, ređe napadaju ljude. Neretko čujemo i tragične vesti o tome da je pas napao dete.
„Kada pas, ne daj bože ujeda, on grize u visini svoje glave. Osobu visine 180 centimetara pas će, na primer, najčešće ujesti za butinu, ali dete će u tom slučaju mnogo teže povrediti jer je visina glave deteta u visini glave nekog većeg psa. Takođe, visoki tonovi kod dece, poput vriske, plakanja, mogu kod nervoznih pasa da izazovu negativnu reakciju”, upozorava Šarenac.
Danas je u neku ruku postalo i pomodarstvo držati psa u stanu i sve je veći broj osoba, naročito u gradovima, koje imaju kućnog ljubimca. Kinolog zato naglašava da je neophodan proces socijalizacije životinje jer nije retkost ni da psi napadnu svoje vlasnike i članove porodice sa kojima žive.
„Da li će pas napasti vlasnika to je do karaktera psa, ali i do karaktera vlasnika. U većini slučajeva reč je maltretiranim psima. Vlasnik obično udara ljubimca i zlostavlja ga i fizički i psihički. Opet bih rekao da životinja ni u ovom slučaju nije kriva, već je vlasnik taj koji je napravio grešku. Prvi alarm koji javlja da postoji određena opasnost od ljubimca je kada vlasnik pokuša da dođe do činije sa granulama dok životinja jede, a pas se okrene i malo zareži. To je znak da obavezno treba odvesti psa na socijalizaciju. Takođe, u nekim slučajevima pas reži na ukućane. Na primer, u kući su otac, majka i dete. Pas ne reži na oca, ali reži na dete i majku. Otac tada najčešće pravi grešku jer misli da pas, pošto na njega ne reži, ne sme od vlasnika da napadne ženu ili dete. Ipak, dogodi se situacija da otac ode na posao, a majka ili dete pokušaju da priđu činiji sa hranom i pas ih napadne. Potom opet svi kažu da je problematičan pas. Ne, nije pas krivac, problematičan je vlasnik”, zaključuje Goran Šarenac.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_video link=“https://www.youtube.com/watch?v=H4NS3MQafXg“][/vc_column][/vc_row]
