Nekada je u centru Aleksinca bilo zabranjeno pušenje . Svi oni koji nisu mogli bez duvana bili su proterani u brdo.Tako je, danas, jedan aleksinački kraj dobio ime PALILULA .
Vlasti u Srbiji, u prvoj polovini 19. veka, po nekima, lično knez Miloš, zbog lako zapaljivih zgrada, zabranjivale su pušenje na uskim ulicama, Tadašnji pušači palili su svoje lule (čibuke) tek po izlasku iz varoši. Za Aleksinac, to je bio deo Carigradskog druma, danas lokacija prema Vojničkom putu, na mestu „Vašarište“.U zapisima iz 1840. stoji da je na jednom direku bila nacrtana lula koja je namernicima objašnjavala da tu mogu slobodno pušiti.
„Da se niko ne usudi na sokaku pušiti, ili s čibukom po sokaku hodati, sproću crkve, pušiti, na bezčestije i nepočitanije crkve”, piše u zapovesti koju je knez Miloš potpisao 3. decembra 1824. Sedam dana kasnije knezovi Narodne kancelarije u Beogradu izvestili su Miloša da je njegova zapovest pročitana svim esnafima. Bila je to prvi zabrana pušenja na javnim mestima na tlu Srbije.Dok su Turci bili u Aleksincu pušilo se svuda,a kada je Miloš pripojio ovaj kraj Srbiji bilo je teško odučiti Aleksinčane da ne puše na javnim mestima, pa čak i u crkvici , o čemu piše Stevča Mihajlović.Tako je za strastvene pušače izreka „drumovi će se poželet Turaka..“dobila pravi smisao i značaj.
Mnoge aleksinačke duvandžije kažu. E, nekad su Turci imali „desetak“, odnosno samo 10 % poreza,beše bolje nama, a sada plaćamo i akcizu i porez. Cigarete nikada skuplje. Zato smo se dosetili Turaka, pa ponovo motamo duvan…
S.P, D.S, foto arhiva