Vrućina, dotrajali saniteti bez klime, puni centri za dijalizu, malo donora organa i mnogo onih koji čekaju transplantaciju – slika koja stiže ovih dana sa juga Srbije. Pojedine opštine, poput Ražnja, nažalost, beleže porast broja bubrežnih bolesnika od kojih su neki na listama čekanja za transplantaciju organa. O uslovima u kojima se leče i važnosti zaveštanja organa, govorimo i ove nedelje.
Šefket Saitović iz Aleksinca ustaje u pola pet, a vraća se kući u pola dvanaest. Oni koji idu preko sela, kaže, dolaze tek oko tri, četiri sata.
Da uslovi nisu dobri ni zimi ni le
ti smatra Marica Radulović iz Aleksinca. „Zimi mrznemo, leti se kuvamo“, kaže Marica.
Većina ovih ljudi čeka donore bubrega, a na dijalizi su godinama. Veruju, kažu, u humanost porodica koje posle smrti njihovih najbližih odlučuju da li će nekome pomoći i produžiti život.
„Desi se da se automobil pokvari, pa dođe drugi koji nema klimu, teško je“, ističe vozač u Domu zdravlja u Aleksincu Ivan Nedeljković.
U jednom pravcu 57 pacijenata iz Aleksinca, Sokobanje i Ražnja do dijalize u Nišu prelazi i po 80 kilometara. Aleksinac čeka dijalizni centar više od 20 godina. Ministarstvo zdravlja je tu ideju odobrilo, a bolnica traži prostor, očekujući opremu i školovan kadar.
„Planiramo da ne čekamo da se to otvori pa da edukujemo kadar, već da naredne godine pošaljemo određeni broj medicinskih sestara na edukaciju u niški Klinički centar i jednog lekara internistu koji bi dobio subspecijalizaciju iz nefrologije“, objašnjava direktor Opšte bolnice u Aleksincu dr Goran Vidić.
Izvor RTS,priredila Dragana Sotirovski, foto Dušan Stevanović
