Prema podacima nekih velikih dobavljača ,u Aleksincu ima 147 auto električara i 142 auto mehaničarakoji rade neprijavljeni ili što bi narod rekao, rade „na crno „ .Oni svakodnevno uzimaju robu za gotovinu bez gotovinskih računa , saznali smo iz pouzdanih izvora ljudi u tom niškom preduzeću . S obzirom da imaju strogu evidenciju vodjenja knjiga , rečeno nam je i to da su aleksinački automehaničari ubedljivo na prvom mestu rada na „ crno“ , u celoj jugoistočnoj Srbiji .
Najviše ih ima u Aleksincu , na periferiji grada , a zatim i u susednim selima . Iako se mogu lako evidentirati , niko ih ne obilazi i ne traži od njih da prijave radnje . S hodno tome , ne postoji ni jedan razlog da oni sami legalizuju svoj posao .
Ima i onih malo mudrijih koji su svoje automehaničarske radnje prijavili ali su ih vezali i za maloprodaju , pa tako inspekciji „ bace mamac“ da se kontrolišu samo njihove prodavnice dok se u radionice , u kojima se okreću ogromne pare , ne ulazi . Svesni su kažu , da se inspekcija nerazume u posao automehaničara i da ih ovi „vozaju kao malu decu“ . Otprilike , u radionicama se okreće oko deset pute više novca , nego što je prikazano u pazarima .Primera radi , maloprodaje koje imaju i auto mehaničarsku radnju prijavljuju 2 do 3 hiljade dinara , dnevni promet . kada se to pomnoži sa deset , dnevni promet je oko 20 do 30 hiljada dinara ili sa 26 radnih dana iznosi 700.000 do 800.000 dinara meseno , gde je odnos uloženog naspram naplaćenog 1 prema 3 .Lako se može izračunati koliko može da se zaradi samo od radionice . Tu se nikada ne izdaju fiskalni računi , nezna se poreklo robe sa buvljaka, nedaje se garancija , a „za ruku i muku „ nikada se nezna , koliko , šta košta .
O neprijavljenim radnicima i da ne govorimo .
Poredjenja radi , ako inspekcija u kafani zatekne sina ili suprugu da pomaže vlasniku , vlasnik je obavezan da prijavi radnika . U koliko se kod automehaničara zateknu članovi porodice , kod inspekcije , sve ostaje samo na tome .
Sve u svemu , vredi biti automehaničar u Aleksincu . Ogromna para tu ostaje , a „ ne bode „ oči .
