Piše : dr Slobodan Petrović – Cobi , psihijatar , Foto dron Dušan Stevanović
„Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l’ bejaste vi na groblju kada,
Aj’ na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu“
Ova pesma čika Jove Zmaja svima je poznata, a posebno bi trebala biti značajna stanovnicima Aleksinca koji žive u centru grada idući od Pivarskog mosta do zadnje Sitroenove zgrade.
Naime pravcem kojim ide ulica Momčila Popovića nekada je išla reka Moravica, koja je u turska vremena bila mnogo veća, ko što je sada Morava.
Turska tvrdjava i stara palanka Aleksinac oko nje bila je sa desne strane reke poviše na uzvišici gde je sada crkva i Kosovska ulica.
Leva obala je bila nenaseljena.Pošto su Turci verovali da duše mrtvih ne mogu preko velike vode, svoje mrtve su sahranjivali upravo na tom prostoru, tako da je za nekoliko vekova tu niklo veliko groblje, sa džamijom.
Pri kopanju temelja za kafanu Jovana Brankovića, gde je sada Zlatan trag, izmedju dva rata, otkopano je 30 grobova sa 30 lobanja.
1971-1973 pri izgradnji zgrade na uglu ulica M Popovića i 7.Juli gde je bila državna apoteka iskopano je još 20 grobova.
I pri gradnji Doma kulture 1976 nadjeno je dosta ljudskih skeleta.
Drugo ogromno groblje mnogo starije još iz doba neolita, bilo je ispod kuća u Jelencu, a vizantijsko-bugarsko groblje ispod naše crkve i na velikom prostoru oko nje.
I najzad veliko groblje bilo je u Malenovoj mali na današnjem prostoru Zelenog vira prema Sokobanjskom drumu.
I što bi rekla Konstrakta, šta ćemo sad.
