CELOGA ŽIVOTA SAM BIO PUTNIK,
AL SAM U ŠKOLI IMAO SREĆE.
OTAC MI JE BIO OBIČAN SMRTNIK,
ŠTO SAMO BRAZDE SVOJE OKREĆE.
NISAM BIO NI NEKA FACA,
NITI SAM BIO NEKO IME,
DA MI SE DAMA U KRILO BACA
I MENI SLAŽE RIME.
NIKADA NISAM BIO PRVI,
ROĐEN U KADIFI I SVILI.
TAJ BROJ NEMAM U KRVI.
KROZ MENE SELJAK I DALJE MILI.
NISAM JA BOŽJA MISIJA,
NITI MI ČAK TO PRIJA,
DA ME ZNA KONKURSNA KOMISIJA
I SVI ČLANOVI ŽIRIJA.
ŠTA ĆE MI NAGRADE I POVELJE.
VAŽNO JE, MOZAK MI DIŠE.
JA MISLIM IZ ZNATIŽELJE,
A PIŠEM, ŠTO MI SE PIŠE.
DALEKO OD TOGA, DA SAM DASA.
TO ME POSEBNO NERVIRA.
NA LISTI DA SAM, ŠTO SE GLASA
I DA MI SE APLAUDIRA.
DA ULEPŠAVAM SVOJE TELO,
NEMAM BAŠ NEKO ZNANJE.
SLUŽI MI SAMO ODELO,
ZA SMRT I ZA VENČANJE.
NEKOME STALNO PRUŽAJU RUKU.
ČISTU JA SVOJU RUKU NE DAM.
CELOGA ŽIVOTA NEKE VUKU,
JA SE ČETVERIM SAM.
DZABA MI NIŠTA NE TREBA.
JA MORAM SVE DA PLATIM.
AKO MI NEŠTO PADNE SA NEBA,
JA TO UZMEM I VRATIM.
JA NISAM NIČIJI.
SOLIRAM ŽIVOT SVOJ.
KAKO I MOGU BITI IČIJI,
KAD SAM TOTALNO SVOJ. Srbobran Matić
