NA OČIMA NAOČARE SKUPE,
NA RUKAMA PRSTENJE I ZLATO.
OKIĆENE, MISLE, DA SU MANJE GLUPE,
IZ OČIJU VIRE OPANCI I BLATO.
NA USNAMA ZAVEZANA ŽICA,
POKRIVENI STARENJA SU ZNACI.
ZA VRATOM JOJ UDARA BRNJICA,
NJIŠU BEDRA, SEVAJU BATACI.
GDE SE VIDI TO DA JE SA SELA?
KAD JE SRETNEŠ, OKREĆE SE JETRA.
SA NJOM IDE DROGERIJA CELA.
OSEĆA SE NA DESETAK METRA.
VAŽNO JOJ JE, DA SE ONA SNAŠLA.
MOŽDA NEKAD BEŠE FINA CURA.
KAD JE VIDIŠ KO DA JE IZAŠLA,
IZ MUZEJA VOŠTANIH FIGURA.
GORDO KORAČAJU ULICAMA NAŠIM
I NJIHOVA POJAVA JE ČESTA.
ZNAJUĆI IH, ISKRENO SE PLAŠIM,
DA ZA RECKE, KOD NJIH, VIŠE IMA MESTA.
SVE BI DALA, SAMO DA JE MLAĐA.
DA IZAĐEŠ IZ SOPSTVENE KOŽE.
OVO LI ĆE BUDUĆNOST DA RAĐA?
MOLIM TE OD NJIH, SAKLONI ME BOŽE?
Srbobran Matić
