ODAVNO VEĆ DRMA ME STRES.
ČEKAM LJUBAVNI SMS.
KAD LI ĆE DA SE OZARI MOJE LICE,
PA DA MI LJUBAV DOĐE NIZ ŽICE?
KAD LI ĆU KONAČNO DA SE SKRASIM,
PA NEKAD TELEFON I DA UGASIM?
ČEKAM SUĐENU, ŽENU BEZ MANE,
OD ČIJE LEPOTE, UM DA TI STANE.
SVAKE VEČERI MINUTI STRESNI.
NIKAKO DA DOĐE BRAK ESEMESNI.
KAD ĆU NA SAMOĆU DA STAVIM TAČKU,
PA U KUĆU DA UVEDEM I JA MAČKU?
OTARASIĆU SE SAMOTNE BEDE,
KADA MI MAČKA KUĆOM ZAPREDE.
PRIHVATAM, NA NEVIĐENO, PRILIKU SVAKU,
SAMO DA NE BUDE ONA U DŽAKU.
DOK DRUGI RADE, ŽELJNI LOVE,
JA SAMO ŠALJEM ESEMESOVE.
POSLE NAPORNA DVA-TRI MESECA,
KONAČNO SE JEDNA I UPECA.
LICE ZANOSNO, A KOSA PLAVA,
A DOLE TELO – BOLI GLAVA.
IDU PORUKE U OBA SMERA,
IZUMITELJU, ALAL TI VERA.
ZA MENE KONAČNO BIĆE NADE.
HVALA TI BOŽE, ŠTO MI JE DADE.
HVALA TI ŠTO MI ISPUNI ŽELJU.
ZAKAZAH SUSRET U NEDELJU.
SVE JE DO VEČERI IŠLO PO LOJU,
SRELI SE, JELI, POPILI KOJU.
A KAD JE SVANULA FAMOZNA ZORA,
U MOM KREVETU – DVA MAČORA.
Srbobran Matić
