JA STVARNO NE VIDIM SVRHU,
DA BUDEM PRVI I NA VRHU.
DA PRAVDU, KAO SVOJU PRĆIJU, DELIM
I DA IMAM ŠTA GOD POŽELIM.
REČ DA SE MOJA, KO BOŽJA, SLUŠA.
ZA MENE DA ZNA SVAKA ŠUŠA.
DA MI SE POKLANJA PAŽNJA SVA.
DA BUDEM BOG BROJ DVA.
DA ME SAVETUJU NAJBOLJI ZNALCI,
DA ME ČUVAJU SPECIJALCI.
TADA ME NI BOLEST NESME HTETI,
JER ME ŠTITE IMUNITETI.
A KAD MI POLAKO VREME ISCURI,
OKRENU MI LEĐA TADA PANDURI.
KAD S MANDATOM, PRAVDU RAZDELIM,
GDE ONDA JADAN, DA SE SELIM.
MOJ MALI ŽIVOT NIJE VREDAN,
DA BUDEM PRVI I BROJ JEDAN.
OD VIŠKA BAŠ BOLI GLAVA.
OD SVEGA BOLJE BIJE SLAVA.
Srbobran Matić
