Аутор Србобран Матић
Од помпе одјекује паланка наша,
када се жени син богаташа.
Баш је то дружина фина,
скуп буздована и сировина.
Само богат ту праг прелази,
сиротиња ту не улази.
Сала окићена, млеко од птице,
гости се шарене као штиглице.
Ниво се држио пола сата,
а онда почне пиће да хвата.
Чим се у кафани осети џибра,
ваде се цеви разног калибра.
Ближе да их објасним ја не умем,
јер се у оружје не разумем.
Младожења се убио као мајка,
а по столовима игра снајка.
Шенлучи се док не сване.
Одјекује ко из стрељане.
Увалила се добро снајка.
На поду стакло, лумперајка.
Снајкином оцу брк се смеши.
Беде ће коначно да се реши.
И њему јадном да се посрећи.
Зет му је бизнисмен добростојећи.
За десет година, кроз трговину,
стекао је богатство на брзину.
Велико знање има у глави.
Рођен је да паре прави.
Оправдано је он на трону.
Све је поштено и по закону.
Музичари са пода скупљају новац,
што их знојем заради богат трговац.
Не могу да му испразне џеп,
иако је пијан ко чеп.
Док се шепури пијани даса,
за њега ради радничка класа.
Њему паре падају с неба,
а радници му немају ни за хлеба.
Просуто вино, делићи чаша,
то је култура богаташа.
Са неба Господ само нас куша.
Где уђе новац, изађе душа.
Боже велики, твој сам у служби,
саклони ме оваквих дружби.
