Piše KURIR.RS
U Niš se, prema nezvaničnim podacima, doselilo oko 11.000 Albanaca. A samo u protekle tri godine njih 1.500 je kupilo stanove u tom gradu. Albance sada najviše zanima oblast oko Vranja, duž granice s Bujanovcem, ali i Toplički okrug. Za imanja u tim mestima spremni su da daju nekoliko puta veću cenu od realne.
– Jug Srbije je ugrožen, a Albanci ga „okupiraju“ iz dva pravca – iz Kuršumlije preko Toplice i Prokuplja do Niša, kao i od Bujanovca prema Vranju. Javna je tajna da Albanci u poslednje vreme kupuju zemljište u Toplici, kuda bi trebalo da prođe deonica auto-puta Niš-Merdare. Inače, godinama unazad Albanci masovno kupuju kuće, stanove, zemljište u selima i gradovima na jugu Srbije. Na taj način, kao vlasnici imovine, lako dolaze do novog mesta prebivališta, koje je u stvari fiktivno jer zapravo i dalje žive na Kosovu. Kako god, prijavom prebivališta u Srbiji legalno stiču osnov za uživanje svih ostalih prava – na ličnu kartu, pasoš (koji im je značajan jer je Srbija u bezviznom režimu), školovanje, socijalna davanja, zdravstvenu zaštitu, upis u biračke spiskove – objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić.
Objašnjava da u tim opštinama zbog hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca ima neuporedivo više birača nego građana. – Albanci se na taj način dugoročno spremaju i za preuzimanje lokalne vlasti u tim mestima. Istovremeno, te Albanke s Kosova, koje imaju prebivalište u Srbiji, dolaze s namerom u bolnice na jugu Srbije, gde se porađaju. Na taj način dete se automatski upisuje u matične knjige i dobija sva prava, pa i na dečji dodatak… Kad odrastu, i oni, bez problema, imaju biračko pravo. To je nastavak njihove ekspanzije, osvajanja, okupacije u smislu teritorijalnih pretenzija.
Ne postoje precizni podaci koliko je tačno kosovskih Albanaca kupilo imovinu po južnoj Srbiji, jer su smislili šemu po kojoj zameću trag o kupoprodaji. – Sve se odvija po zakonu. Albanac, recimo, Srbinu da pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu. Za to dobije ugovoreni procenat u novcu. Posle overe kupoprodaje u sudu, sklapaju ugovor da mu je Albanac pozajmio novac, i to baš iznos koliko je i plaćena nekretnina. Kao garancija za vraćanje novca daje se tek kupljena imovina. I pošto posle određenog roka Srbin „nema para“ da vrati pozajmicu, Albanac postaje vlasnik stana – objašnjava profesor Čelić i dodaje da su u to neretko uvezane i agencije za prodaju nekretnina i advokati.
