Ivica Zdravković iz Aleksinca, već godinama živi i radi u Italiji, gde je postao poznat po svojim veštinama izrade i popravke teniskih reketa. Kako kaže, nije izmislio nikakvu novu tehniku, ali je, zahvaljujući svojoj posvećenosti i preciznosti, osvojio poverenje mnogih teniskih profesionalaca.
„Nisam ja ništa izmislio ili patentirao, ali radim dobro. Pratim turnire, pratim ljude koji igraju, i zahvaljujući modernim aparatima, pravim snimke u slow motion-u. Tako mogu da analiziram kako treba napraviti grip ili reket po meri igrača“, objašnjava Zdravković.
Priznaje da ne igra tenis, ali ovaj sport voli. Kaže da nije išta izmislio, ali ima dobar patent, dobre mašine, ali i neprekidno prati turnire, snima i onda na usporenom snimku kasnije gleda kako treba da napravi grip.
“Gledam da reket napravim baš po toj osobi”, otkriva Ivica.
Od vojske do majstorstva u Italiji Priznaje da je ključne veštine savladao još u vojsci, gde ga je Slovenac, veliki gospodin kako ga opisuje, naučio mnogim zanatima, uključujući i potkivanje konja, ali i izradu reketa. „Slovenci su uvek bili ispred nas u mnogim stvarima. On je imao mašinu koja se zvala Skalja, italijanske proizvodnje. Bila je to prva mašina koja nije imala otpor, za razliku od drugih, improvizovanih mašina koje su se često kvarile“ seća, se Jovanović. Danas, sa modernom opremom, Jovanović može da napravi i po 23 reketa u jednoj noći, a svaki od njih bude identičan prvom. „Bio je neki turnir. Počeo sam u 7 uveče i završio sam u pola 2 preko dana. Izmerio sam prvi i zadnji reket koji sam napravio i bili su isti“, ističe on.
Iako mnogi pokušavaju da nauče njegov način rada, Jovanović tvrdi da nema nikakvu posebnu tajnu.
“Oni gledaju, pokušaju da urade isto šti i ja, ali reket nije isti.”
„Nema tu neke tajne, da sam ja nešto tu patentirao, novi čvor, ali način na koji provlačim strunu, način na koji pravim čvor, znam kako ko igra i gde da napravim taj čvor, to puno znači igračima. Reket je njihovo oružje na bojnom polju. Ako je to oružje dobro napravljeno onda oni pobeđuju. Grip treba da bude napravljen prema njihovoj ruci“, objašnjava Zdravković, dodajući da svaki igrač zahteva poseban pristup.
Iako je pozvan da radi za profesionalne klubove, Jovanović je odlučio da ostane u Кararik-u, gde trenutno radi za lokalne mlade talente.
„Radim sa decom od 10 do 13 godina, od kojih je petoro već prvaci Italije. To je nešto što ni veliki centri kao što su Đenova ili Milano ne mogu da se pohvale“, ponosno ističe.
Reketi sa Olimpijade Ivicini reketi stigli su čak i do Olimpijskih igara, što je za njega bila posebna čast. „Bili su na Olimpijadi, iako mi je bilo žao što je naša teniserka morala da odustane od singla kako bi se čuvala za dubl“, kaže on sa blagim žaljenjem. Milan Jovanović je primer kako strast prema onome što radite, ako je praćena stručnim znanjem i ako ste posvećeni, može da vas dovede do uspeha, čak i u zemlji koja nije vaša domovina. Njegovi reketi, koji sada igraju na najvećim turnirima, dokaz su da se kvalitet prepoznaje i vrednuje širom sveta.
