Пише др Слободан Петровић, Цоби
Тридесетих година прошлог века руска власт је почела прогон Украјинаца тзв „изгладњивањем“.У регији Кубан,северно од Кавказа,јужно од садашње Украјине, где су живели козаци са својом аутохтоном културом и говором, настала је страшна глад.Трбухом за крухом многи су напустили своју домовину.Тако је и у Алексинац пребегло много Украјинаца избеглица,а у попису су навођени као Руси.Пошто су то били добри момци словенских црта, већином и писмени, нашли су свој дом у српским породицама где су се призећивали.Тако је богати Илија Паљић из Болничке улице( потомци боксери Паљићи из Београда) дао кћер своју Милеву, Василију Толмачову, келнеру из Мајкопа, област Кубан, Русија.Његов комшија Михајло Пауновић (потомак Тома Бу) удао је кћер Милицу за Јакова Зајцова из Лабинска, област Кубан, обоје 1924.Преко пута Јеленачког кафанчета живео је богати трговац Димитрије Живковић са женом Лепосавом („памукџијска“) , иначе Лесковчанин.Он је дао кћер Јелену Всеволоду Кондратенку из Полтаве.
На слици козаци из Кубана, такозвани Кубански козаци снимљени пред крај 19 века у Алексинцу.
