Tog jutra 21. decembra oko 7,45 sati je voz usmrtio sedam osoba u Donjem Međurovu nadomak Niša, a od toga dvoje dece.
U sudnici je svedočio i Vladica Rakić, mašinovođa voza pod brojem 7821 koji je rekao da od stubova na samom vozu nije video na vreme autobus s putnicima.
Video materijal koji je juče 16. maja objavljen na raspravi u sudnici prvi put je javnost mogla da vidi.
Na snimku se ne može mnogo toga uočiti jer nije jasno zabeležen sam čin udara voza u autobus, ali se moglo zaključiti da je vozač „Niš ekspresa“ naplaćivao karte, gledao u telefon, često pokušavao rukom iznad sebe da dohvati nešto, nonšalantno okretao volan i na posletku da nije stao ispred pružnog prelaza.
To je potvrdio i veštak u slučaju, Dragan Marković koji je kazao da se Zdravković kretao brzinom od osam do 10 kilometara na čas dok je u trenutku udara, voz išao brzinom od 66 kilometara na čas.
Zla nesreća je tog jutra „imešala prste“ jer Zdravković nije video voz, a mašinovođa je očigledno kasno uočio autobus u kome je pored sedam mrtvih bilo i dvadesetak povređenih osoba.
Na snimku broj 10 vidi se da vozač u visini znaka „stop“ i „Andrejinog krsta“(znak za opasnost na pružnom prelazu) ne staje, a niti je pogledao niz prugu levo i desno, a što se može proveriti i preko takografa. Da je stao i pogledao video bi voz jer je vidljivost bila odlična i moglo se videti na par stotina metara, a oko pruge nema rastinja – rekao je Marković.
Mašinovođa Rakić je naveo da nije imao pomoćnika na tom pravcu na kome vozi od 2015. godine.
Imao sam prepreke da vidim autobus. Od stubova koji se nalaze na samoj lokomotivi ja sam bio onemogućen da vidim voz na vreme jer se pod tim uglom nije mogao videti. Kada sam ga video kod stanice u Donjem Međurovu davao sam zvučne signale i kočio, ali nisam uspeo da zaustavim voz. Ne sećam se na koliko metara je bio autobus udaljen od lokomotive kada sam ga ugledao. Posle kočenja i udara, pozvao sam policiju, ali su oni bili obavešteni o nesreći – naveo je Rakić.
Ipak, Marković je naveo da je veštačenje na licu mesta i u saradnji sa Železnicom pokazalo druge nalaze.
Od stanice, od kada je rečeno da je voz počeo da koči ima oko 150 metara. Moj zaključak na osnovu uvida u podatke je da je voz išao brzinom od 68, nakon početka kočenja 67, a u trenutku udara 66 kilometara na čas. Na osnovu podataka, samo kočenje je počelo sa 27 metara udaljenosti voza od autobusa, a sirena se oglasila na 17 metara od kobnog sudara. U tom trenutku voz je već prešao preko prelaza – naveo je Marković.
On je podvukao da je na samom pružnom prelazu trebalo po pravilu da bude pet mera koje bi sprečile sudar, a da je od toga samo znak „Stop“ i „Andrejin krst“ postojao kao predostrožnost.
Svedok Stanojević: Video sam voz na 20 metara
Sudija je pročitao pismeno svedočenje važnog svedoka Slaviše Stanojevića koji je sedeo iza vozača autobusa.
Kretali smo se uobičajno, ali prilikom prilaska pružnom prelazu vozač se neubičajno gledao u instrument tablu. Jeste usporio, ali nije pogledao da li nešto ide iz drugog smera. Na dvadesetak metara sam video da voz ide prema nama i povikao sam „voz, voz ide voz“. To su i drugi uzviknuli, ali bilo je kasno. mene je udar izbacio kroz prozor napolje na sneg. ležao sam 20 minuta jer sam i ja i drugi mislili da mi je polomljena kičma – napisao je Stanojević.
Svedočio je i P.V., maloletnik koji je rekao da je vidljivost bila odlična i da se posle udara video dim kao i da je preživeo šok videvši poznanike kako su mrtvi ili ranjeni rasuti po autobusu i snegu.
Izvor Gradjanin.rs , M.S.
