неразвијеним деловима Србије већ и у селима близу великих градова као што су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Крушевац, Врбас, Инђија, Чачак, Алексинац, Ваљево… Статистички подаци о унутрашњим миграцијама показују да радно способно становништво одлази из села у градове у потрази за кором хлеба и да прети опасност да српска насеља остану празна. У исто време, подаци Црвеног крста Србије, који је недавно спровео истраживање уз подршку Популационог фонда УН и у сарадњи с повереницом за заштиту равноправности, показују да данас у српским селима живи чак 22 одсто становника које у њима није рођено.

Тако је сада Србија у апсурдној ситуацији да мештани села одлазе, а њихове напуштене куће купују варошани, односно они који никада пре одласка у пензију или останка без радног места нису живели на селу нити се бавили пољопривредним радовима. Као разлог за одлазак на село старији варошани истичу да су остали без посла и уз велике муке стигли до „цркавице” од пензије, а од тих пара не могу да плаћају комуналне и остале трошкове на граду. Има и оних који су на село дошли због тога што су желели да станове оставе деци јер су свесни тога да данас млади сами не могу себи обезбедити кров над главом. Као велики мотив живота на селу варошани виде и мир, тишину и околину коју само село пружа. Уз то, наглашавају, могу још увек да се баве ситнијим пољопривредним радовима и од њих помажу својој деци која су остала у великим градовима.

По истом истраживању о статусту становништва села старијег од 65 година, велики број старих особа у руралним подручјима живи без брачног партнера и с тешким осећајем усамљености. Показало је, такође, да већину руралног становништва чине старије жене. Чак 33 одсто становништва српских села још увек има земљани под, 30 одсто нема купатило, 20 одсто не поседује радио, телевизор или телефон, 14 одсто нема текућу воду, а има и три одсто оних који у кући немају струју. Чак 75 одсто сеоског становништва не поседује аутомобил, комби или трактор. Око 15 одсто дугује за струју и порез, а мање од половине је у стању да редовно измирује финансијске обавезе, поготово оне према здравственом и пензијском осигурању, тако да велики део њих нити има здравствену књижицу нити је остварило право на пензију.

Осим година које имају, данашњи времешни мештани српских села имају и нарушено здравље јер се веома мали проценат у овом истраживању изјаснио да је добро. Две трећине сеоског остарелог становништва има хроничне болести, а свака трећа особа током прошле године била је везана за постељу. Три процента је стално у постељи, односно у инвалидским колицима.

Социолог Градимир Зајић, који је учестовао у истраживању, наглашава да је готово половина старијег становништва данас у статусу удовица, односно удовац. По његовим речима, свака пета особа старија од 60 година која данас живи у неком од српских села нема деце, а две трећине њих имају децу која живе далеко па на њихову помоћ не могу рачунати. Свега трећина старих особа, наглашава он, живи у вишегенерацијској породици и треће доба проводи у друштву своје деце, унука и праунука.

Љ. Малешевић

dnevnik.rs,aleksinac.biz