Параћинац Делимир Гркић, знатижеље ради, након што је чуо у једној ТВ-емисији за чудесно дрво Пауловнију, решио је да је засади на својој њиви у Змичу.
Знатижеља се исплатила, па је Делимир решио проблем грејања у својој кући за наредних 40 година! Ево и
како.
Ово хибридно дрво из далеке Кине и Јапана своје корење је пустило најпре у Војводини, па и у Поморављу и осталим деловима Србије из једног врло битног разлога – једном кад се посече, из пања израста ново стабло. Само једном се сади, а седам до осам пута може да се сече иста биљка.
Пауловнију сви зову дрветом будућности које расте три пута брже од осталих брзорастућих стабала и за пет година достигне 20 метара висине и 42 центиметра у обиму.
Делимир Гркић из Параћина посадио је 150 стабала на шест ари и за три месеца скоро сва су висока три метра, а дебљина стабала им је око шест центиметара. У расту заостају само оне саднице које су биле под водом током поплаве у мају. Гркић је презадовољан како се пауловнија у његовој њиви „примила“, мада је, наводи, био прилично скептичан кад се одлучио за садњу.
Ово дрво пореклом је из Кине где се користи више од 3.000 година. Распрострањено је и у Јапану, а у Србију је стигло тек недавно преко расадника који се специјализовао за производњу и дистрибуцију ове саднице. Ствар је у томе да су се тек сада појавили хибриди овог необичног стабла који могу да успевају у климатским условима какви постоје код нас. Укрштањем, пауловнија је адаптирана за наше подручје, па сад нове врсте могу да издрже зимске температуре ниже и од двадесет степени Целзијуса испод нуле, а лети – преко 45 у плусу!
А, да крене са садњом кинеског дрвета, Гркића је подстакла, објашњава, економска криза и једна телевизијска емисија о њему.
– Цена огревног дрвета све је већа јер се шуме немилице секу, а пошумљавања нема. Стабла пауловније сам засадио због грејања и, како видим, нећу се покајати. Заиста расте врло брзо тако да спремам нове саднице. На пролеће засадићу још 1.000 на 40 ари и тако ћу својој породици обезбедити огревно дрво за наредне три до четири деценије. Планирам сечу 10 пута у том периоду, то јест сваке четврте године – изводи економску рачуницу Гркић.
За индустријску употребу Пауловнија је спремна за 7 до 10 година, а за то време стабло достиже дебљину од педесетак центиметара. У Кини, рецимо, обичај налаже да се, кад се роди женско дете, засади једна пауловнија која се сече кад девојка стаса за удају. Од ње се прави комплетан намештај за мираз.
Према Гркићевим речима, Пауловнија је корисна и као чувар животне средине јер није загађивач приликом сагоревања. Тона кинеског дрвета „даје“ свега пола килограма пепела. Уз то, због велике масе и количине листова који су широки и до 75 центиметара, Пауловнија производи велику количину кисеоника. Каже да једно стабло произведе кисеоника колико потроши 60 људи.
Многи Пауловнију корите и само као украсно дрво. У народу је још позната и као царско и смарагдно дрво.
