www.aleksinacbiz.com , Dušan Stevanović , novinar
Ana Stojković , diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju iz Aleksinca objavila je knjigu , pod nazivom „Pomahnitalost i ataraksija ! Svoju novinarsku karijeru počela je na jednom lokalnom radiju , a pored pisane reči bavi se i fotografijom . Tako su njene slike objavljivali VOGUE Magazin i National Geographic . Slikarstvo je njen omiljen hobi . Njene slike su izlagane na izložbama u Londonu i mnogim gradovima Srbije .
O svojoj novoj knjizi Ana Stojković je rekla :
,,Roman Pomahnitalost i ataraksija“ izašao je u martu ove godine u
izdanju izdavačke kuće ,,Talija“ iz Niša. Napisan je pre skoro dve
decenije i s obzirom da je počeo da se prodaje pre promocije mnogi
čitaoci su me pitali šta je to ataraksija. Naslov romana je moje
filozofsko nadahnuće iz studentskih dana jer dok sam studirala bila sam
opčinjena različitim pojmovima iz filozofije te odatle i starogrčki pojam
ataraksije koja zapravo predstavlja odsustvo od svih briga, nevolja.
Dakle, predstavlja stanje potpunog spokoja i kao takav predstavlja
filozofski ideal.
Ovaj pojam uvod Piron u filozofiju najverovatnije pod uticajem
budizma.
Naslov predstavlja dva suprotna osećanja kojima su prožeti glavni likovi
a njihova sinteza upravo bi ih dovela u stanje potpune harmonije i
unutrašnjeg spokoja.
U knjizi postoje tri lika od čega su Ahtamatulus i Anastazija glavni
protagonisti.
Na početku knjige upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za
Jelenom koja je sušta suprotnost Anastaziji. Jelena je putena dok je
Anastazija vila, pričina i predstavlja jedno potpuno duhovno biće.
Ahtamatulus i Anastazija su oslobođeni racionalnosti, žive u svojim
imaginarnim svetovima i kroz nezmerno traženje, a u susretu sa drugim
ljudima, možda se samo naslućuju i doživljavaju jedno od najlepših
metafičičkih iskustava.
Ovaj roman nadrealne naracije objašnjava unutrašnja stanja i psihološka
previranja oba junaka.
Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke.
Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi
deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip.
Time bih i obasnila radnju ovog romana koji je satkan od nadrelanih niti
naracije, koji sam zamišljala kao prozno -poetično delo.
Knjiga je u biti psihološki roman jer kroz lik glavnog junaka opisuje
sublimaciju kolektivno nesvesnih sadržaja njegovog uma a čiju analizu
je dao Jung u svojoj psihoanalizi. Prema Jungu kolektivno nesvesni
sadržaji predstavljaju osnovnu dinamičku i strukturalnu jedinicu
arhetipa.
Jung našu svest deli na svesne i nesvesne sadržaja, a termin arhetip
kakav je u današnjoj upotrebi Jung je primenio još 1919. godine u
potrazi za arhetipom. Ahtamatulusova razmišljanja u knjizi oslikavaju
arhetipsko jer su kroz knjigu prikazani najdublji, najzagastiji i
najmračniji prostori njegove psihe.
U njemu kao da je pothranjeno duhovno iskustvo hiljade generacija,
božanskog deteta, roditelja, arhetip duha i mitološkog junaka.
Kroz Ahtamatulusa predstavljeni su nevidljivi koreni svesti u svojoj
bipolarnoj strukturi i nose i svetlu i tamnu prirodu njegove duše.
Jung da bi objasnio nagon duha i položaj arhetipa u tom odnosu pozvao
je u pomoć boje. Ako se nagon označava crvenom, a duh plavom bojom
onda arhetipu odgovara ljubičasta boja te je ova knjiga ilustrovana i
mojim nadrelanim slikama koje prate radnju romana a na njima i
dominira plava boja koja bar u Jungovoj psihoanalizi predstavlja duh.
Delo je eklektika arhetipova oba junaka, dakle kolektivno- nesvesnih
sadržaja utkanih u njihov misoni proces. Ono što kroz roman doživljava
glavni lik sigurno se desilo svakome od nas i zato će vas njegovo
duševno stanje dok čitate roman možda i boleti. On oseća bes, ljutnju,
ljubomoru, rastrzanost, melanholiju dok se na drugim stranicama nalazi
Anastazija koja je potpuno nestvarna u svom delovanju ali je njihov
susret predosređen kao epohalan.
Oni bi mogli biti Adam i Eva a Jelana Lilit.
Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića poput Astreja i
njegove žene Eoje, jer Anastazija kroz roman ima mogućnost
upravljanja vetrovima, a Ahtamatulus kontemplira nad nebom i
zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom
zvezda i planeta. Oni zapravo imaju jedan cilj koji se naslućuje kroz kraj
romana a to je stvaranje novog božanstva koje će imati namensku svrhu
božanske svesti. Svesti sačinjen od plemenitosti i dobrote.
