Izvor Nedeljnik , Autor Ana Mitić
Odlazak iz Srbije je poslednjih meseci tema o kojoj se mnogo priča. Ne samo što su objavljeni alarmantni podaci o broju ljudi koji je otišao iz zemlje, već su otišli – što privremeno, što za stalno – i neki ljudi za koje se ne bi pomislilo da imaju razloga za takav korak.
Odjeknula je vest da popularni srpski glumac Nikola Đuričko, prema informacijama koje je objavio dnevni list Blic u današnjem izdanju, odlučio da nastavi karijeru u Americi.
Jedna od najčitanijih vesti prošle nedelje na sajtu Nedeljnika je upravo o odlasku muzičarke Kristine Kovač u Švedsku, gde je tamo našla posao koji nema veze sa muzikom.
Ona je navela da je “daleko od trošenja dragocenog vremena” u Srbiji kao i žuri da preseli dete jer, kako je navela: “Ne dam bre, ni dan više”.
Nedavno je o svojim razlozima da privremeno napusti Srbiju u intervjuu za Nedeljnik govorio i naš najveći genetičar dr Miodrag Stojković koji je trenutno na Harvardu.
“Ljudi koji su se do juče pozivali na prijateljstvo počeli su da okreću glavu, da izbegavaju susrete, sve u strahu od lokalnih moćnika. Na to dodamo i ono najbitnije – želju za naučnim radom. Odlazak je bio neminovan”, rekao nam je Stojković.
Srbiju je i to u 65. godini napustio i Voja Antonić, filmski montažer i pronalazač, tvorac prvog mikroračunara “Galaksija”, a iz Amerike je u intervjuu za Nedeljnik poručio: “Neka mi Srbija prizna penziju za borbu da joj bude bolje, i neka me sada ostavi na miru”.
Poslednji podaci pokazuju da se svakog dana iz Srbije u proseku iseli 139 ljudi. Mesečno je to u proseku 4.250 ljudi, a godišnje 51.000, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u 2018. i obelodanio da je prošle godine 228.000 radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka.
Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je i Međunarodni monetarni fond i upozorio u svom najnovijem izveštaju da je Srbija zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio “odliv mozgova”, odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika.
Inače, prema istraživanjima čak 56 odsto ljudi koji su napustili Srbiju nisu to učinili jer nisu imali posao. Na spisku razloga koje su naveli u najnovijem istraživanju Mreže za poslovnu podršku, pored niske zarade naveli su još četiri “boljke” – nezadovoljstvo uslovima rada i života, previše obaveza i odgovornosti za koje nisu dovoljno nagrađeni, želju da sebi obezbede veću penziju i udobniju starost. I na kraju, veće mogućnosti za usavršavanjem i napredovanjem.
Krajem prošle godine objavljeni su podaci da 10,9 odsto Srba već živi u inostranstvu. Objavljeno je istraživanje američkog Galupa prema kojem bi čak 25 odsto školovane i mlađe populacije narednih godina moglo da napusti Srbiju. A povrh svega, i Nemačka je oglasila da traži čak milion radnika iz oblasti građevinarstva, saobraćaja i medicine uz olakšice za dobijanje radnih dozvola, a već je 6.000 medicinskih radnika u poslednjih nekoliko godina napustilo Srbiju.
Profesor Vladimir Grečić, koji godinama prati migracije, objasnio je za Nedeljnik da je reč o globalnom fenomenu, ali napominje da će u godinama koje dolaze trend migracije biti sve dinamičniji.
“Srbija je već duži period suočena kako sa problemom produbljavanja jaza između bogatog i siromašnog dela stanovništva, tako i sa sve dinamičnijom emigracijom mladih, osobito visokostručnih i visokoobrazovanih osoba. Posledice jesu i biće dalekosežne — ekonomske, demografske i druge. Razume se, nije problem samo u niskim zaradama. Na sadašnjem nivou, razlike u platama između emigracionih zemalja i glavnih zemalja destinacije toliko su velike da je malo verovatno da se takve razlike na kraći rok lako mogu smanjiti”, kaže Grečić.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Srbija se nalazi na 41. mestu od 50 zemalja porekla novijih imigranata u države članice OECD-a. Tako je samo u 2016. godini iz Srbije emigriralo 44.000 stanovnika.
Grečić je objasnio da je jasno da viši standard i bolji kvalitet života i rada, pristup boljem univerzitetskom obrazovanju i naprednim tehnologijama, kao i stabilniji politički uslovi u razvijenim zemljama, privlače talente iz manje razvijenih područja.
“Ministarstvo prosvete, Ministarstvo bez portfelja i Republički zavod za statistiku Republike Srbije, prošle godine organizovali su istraživanje o studentskim migracijama kojim je bilo obuhvaćeno 11.013 studenata državnih i privatnih fakulteta. Rezultati tog istraživanja pokazali su da trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo. Od tog broja, čak dve trećine uz nastavak studija planira da tamo i ostane, što takođe navodi na zaključak da van granica domovine vide bolju perspektivu za život i profesionalno napredovanje”, navodi Grečić.
Sociolog profesor Čedomir Čupić pričao je da građani, pre svega mladi, uviđaju da najbolje godine života u Srbiji provode nezaposleni i da se stoga odlučuju da napuste zemlju. A on to naziva “društvenom propašću”.
“U ljudima se javlja nezadovoljstvo, koje može biti opasno, i koje se ispoljava na različite načine, čak i da ode u nepoželjne pojave. U takvoj situaciji je bolje za njih, kao pojedince, ali i za opšte stanje, da svoje znanje i sposobnosti negde realizuju izvan ove zemlje. Čoveku je svojstven rad, on mu daje smisao života, kad ne radite, vi ste u jednom opasnom stanju, posebno mentalnom, a da ne govorim da iza toga nailaze i opasni egzistencijalni problemi preživljavanja. U takvoj situaciji, ljudi nalaze izlaz, svoje parče neba u inostranstvu, gde nalaze mesto da žive prema svojim sposobnostima”, objasnio je Čupić.
Čedomir Čupić kaže da se razvoj i stabilnost jednog društva može meriti prema stanju tri, prema njegovom mišljenju, bitne profesije za čovekov život i razvoj.
“To je lekarska profesija, učitelji, odnosno profesori i sudije. Ako vidite kakav je materijalni položaj i status tih triju profesija, možete zaključiti da su u velikom urušavanju. Profesori, nastavnici i učitelji su u velikim materijalnim problemima i takvi ljudi, u toj situaciji, samo otaljavaju posao, što onemogućava da u mladima razvijaju dobre karaktere, jer je za tako nešto potrebno raspoloženje, a raspoloženje je, rekao je jedan filozof, spoj života i misli. Stvaraju se površne generacije, zapošljavaju se slabi kadrovi, sa malim znanjima, i ljudi vide da ovde u stvari više nema perspektive”, rekao je Čupić.
