Lek koji je u izuzetno širokoj primeni u Srbiji jer se daje skoro svim pacijentima koji su oboleli od hipertenzije, a sadrži aktivnu suspstancu hidrohlortiazid, može da izazove takozvani nemelanomski rak kože, poslednje je upozorenje Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) svim zdravstvenim radnicima u zemlji.
U toj najvišoj instituciji za lekove u Srbiji savetovali su da pacijenti koji piju taj lek prate sve promene na svojoj koži i odmah obaveste lekara ukoliko primete neuobičajne pojave.
“Lek piju skoro svi oboleli od hipertenzije”
Kardiolozi kažu da taj lek propisuju, uz ostalu terapiju za lečenje visokog pritiska, obolelima kako bi se izbacio višak tečnosti iz njihovog organizma.
Medikament spada u takozvane diuretike, čije se dejstvo ispoljava tako što se izbacivanjem suvišne tečnosti iz tela snižava krvni pritisak i smanjuju otoci nastali od zadržavanja te tečnosti.
Prema istim podacima, početna doza za hipertenziju je 12,5 miligrama, a ona se postepeno može povećavati dok se ne postigne željeni rezultat.
Nedavna statistika kaže da u Srbiji od povišenog krvnog pritiska boluje polovina odraslog stanovništva, oko 47 odsto, dok svake godine od bolesti srca i krvnih sudova umre više od 50.000 ljudi.
Upravo zbog toliko široke upotrebe Agencija je u utorak, zajedno sa nosiocima dozvola za stavljanje tog leka u promet, uputila pismo zdravstvenim radnicima o riziku “od nemelanomskog karcinoma kože povezanog sa primenom hidrohlortiazida”.
To su u ALIMS potvrdili za “Blic”, a u obaveštenju zdravstvenim radnicimapiše da su farmakoepidemiološka istraživanja pokazala da postoji povećan rizik od nemelanomskih karcinoma kože – bazocelularnog i planocelularnog karcinoma kod izlaganja visokim kumulativnim dozama tog leka.
Foto ilistracija: Dnevne.rs /pixabay
“Pacijenti redovno da pregledaju kožu”
“Pacijente koji primenjuju hidrohlortiazid, sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima, potrebno je obavestiti o riziku od nemelanomskih karcinoma kože i savetovati im da redovno pregledaju kožu zbog mogućeg nastanka bilo kakvih novih lezija, odnosno povreda kože ili promena već postojećih lezija, kao i da o svakoj sumnjivoj kožnoj leziji odmah obaveste svog lekara”, stoji u upozorenju ALIMS, a u koje je “Blic” imao uvid.
Kako dalje piše u obaveštenju zdravstvenim radnicima, sumnjive kožne pojave trebalo bi odmah da se pregledaju, a prema potrebi može da se uzme uzorak takve promene za histološki pregled.
Osim saveta lekarima da kažu pacijentima da ograniče sunčanje i izlaganje UV zracima, neophodno je da lekari “pažljivo razmotre upotreba hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali karcinom kože”.
U ALIMS su podsetili lekare da bi trebalo da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lek Nacionalnom centru za farmakovigilancu ili neželjena dejstva lekova.
Prof. dr Miljko Ristić, čuveni srpski kardiohirurg, kaže za “Blic” da se taj lek u širokoj primeni i da se daje ljudima koji su oboleli od hipertenzije.- To je jedan od klasičnih lekova koji se daje poslednjih godina, a i duže, za lečenje hipertenzije. Svi lekovi koji se upotrebljavaju za lečenje visokog pritiska, ali i drugih bolesti, imaju svoja neželjena dejstva.
Ona se redovno beleže i konstatuje se njihova učestalost. Obaveza njihovih proizvođača je da obaveste korisnike, odnosno pacijente, o tome. U zavisnoti koliko i kakavih neželjenih dejstava lek ima on može da bude i povučen iz upotrebe – objašnjava prof. dr Miljko Ristić.
Prema njegovim rečima, ovaj lek i dalje može da se koristi jer nije povučen s tržišta, a lekovi koji se koriste za izbacivanje tečnosti iz organizma kod obolelih od hipertenzije, neophodni su.
FOTO: PRINTSCREEN/kurir
– Agencija za lekove trebalo bi da obavesti građane koji su to alternativni lekovi, a kojih ima na tržištu – navodi prof. dr Ristić.
Kako on objašnjava, dobro je što je ALIMS pozvala zadravstvene radnike da prijave sve sumnjive pojave tokom primene leka jer, ako se rak kože otkrije na vreme, onda on može da bude izlečiv.
– Pacijenti oboleli od kardiovaskularnih bolesti imaju i hipertenziju jer je upravo ona uzrok tih bolesti. Vodeći smo u Evropi već decenijama po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti. U Srbiji oko 55 odsto pacijenata umire od kardiovaskularnih bolesti, dok 45 odsto njih od svih drugih – kaže prof. dr Ristić.
Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay
Dve velike studije
Kako je objavljeno u pismu ALIMS zdravstvenim radnicima, lekovi koji sadrže hidrohlortiazid imaju široku primenu u lečenju hipertenzije, kao i kod lečenja otoka koji su povezani sa srčanim i drugim bolestima, ali hronične insuficijencije ili slabosti srca.
Kako se navodi, Komitet za procenu rizika Evropske agencije za lekove (EMA) procenio je dostupne izvore podataka dva farmakoepidemiološka ispitivanja, a koja su nedavno sprovedena, sa danskim nacionalnim izvorima podataka, uključujući Danski registar malignih bolesti i Nacionalni registar lekarskih recepata, a koji su pokazali da, u zavisnosti od kumulativne doze, postoji povezanost između primene hidrohlortiazida i nemelanomskih karcinoma kože.
Dat je primer da kumulativna doza od 50.000 miligrama odgovara dozi od 12,5 miligrama hidrohlortiazida dnevno, primenjivanoj redovno tokom 11 godina. A, to je, kako se navodi u uputstvu za lek početna doza koja se daje pacijentima.
(Dnevne.rs /Izvor: Radmila Briza, Blic)
