Пише Жика Николић
Непосредно после Другог светског рата, у Горњем Крупцу код Алексинца, радио је као службеник у месној
канцеларији извесни Груја Николић. То је било време обнове земље, време беде и сиромаштва. Груја је био млад човек у пуној снази, вредан и одан Комунистичкој партији Југославије. Често је био у контакту са руководством партије у Алексинцу, и радио према добивеним упутствима. У Месној канцеларији у Горњем Крупцу вођене су матичне књиге рођених, венчаних и умрлих за житеље околних села.
Груја је био родом из суседног села Преконози. Био је вредан, поштен и, за оно време, писмен човек. Као државни службеник био је популаран код жена. Био је наочито висок човек, смеђе косе, плавих очију, правилног носа и црта лица; лепо грађен, причљив, духовит и сналажљив. Све млађе удовице и распуштенице су желеле да му се приближе. Он је био озбиљан, послован и ожењен породичан човек. Мушкарци су му завидели на положају и популарности код жена иако је био галантан и каваљерски расположан и према њима. Чашћавао је и жене и мушкарце у сеоској продавници. Био је радо виђен гост у већини кућа у селу. Позиван је на част када би се неком отелила крава, или опрасила крмача. Сељаку је стока највеће богатство.
После неколико година рада, стиже у Комитет партије у Алексинцу притужба на Грујино понашање. Притужба се конкретно односила на Грујино љубависање са извесном женом Н у Горњем Крупцу. Брзо се формира трочлана комисија на челу са секретаром Партије, да испита случај.
Долази комисија и позива Грују на саслушање. Секретар Партије га упозорава да говори истину, и само истину, уз претходно дату часну партијску реч. Груја то учини и саслушање поче.
– Да ли си ти, друже Грујо, спавао са дотичном женом Н? – било је прво питање секретара Партије.
– Нисам! – одлучно и гласно одговори Груја.
– Грујо, ако јеси, боље ти је да признаш. Биће боље за тебе ако кажеш истину – настави секретар.
– Ма, нисам спавао ни са једном женом у селу. То одговорно тврдим – изричит је Груја.
Комисија је збуњена. Нису очекивали такву реакцију члана своје Партије. Имају доказе, а он их лаже. Не знају шта да раде? За такво понашање суд Партије је строг. Може се добити отказ с посла.
Наједном, једном од чланова комисије паде на памет да, можда, Груја не разуме питање. После домунђавања са секретаром, обрати се Груји, који испред њих стоји мирно, гологлав, са капом у десној руци.
– Грујо, да те нешто поштено питам, као мушкарац – мушкарца. Да ли си ти ј…о дотичну жену Н?
– Јесам! – к’о из топа одговори Груја, гласно и јасно.
– Па, што не кажеш, човече? – додаде испитивач са осмехом на лицу.
– То ме нисте ни питали! – гласно одговори Груја и настави. – Ви сте ме питали да ли сам спавао са њом, а не ово друго? Ја знам да са њом никад нисам спавао, увек сам био будан – духовито рече и саопшти истину. – Ово друго јесам. Што јес’, јес’, и то више пута.
Због искрености Груји је изречена само партијска опомена и он задовољан весело оде кући.
