Sjajna pesma koju je na proslavi Dana Republike Srpske ponosno otpevao i Treći pešadijski puk u Banjaluci nastala je tek pre nekoliko godina, za film Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“. Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, ispričao je Dimitriju Đuriću da mu ne smeta mit koji je stvoren oko pesme, ali poziva i na poštovanje autorskih prava.Kakav prizor! Na stotine pripadnika Trećeg pešadijskog puka, policije i građana na Trgu Krajine prilikom obeležavanja Dana Republike Srpske, uz pratnju truba, peva navodnu himnu nekadašnjeg „Gvozdenog puka“, „Pukni zoro„. Atmosferu, kako pišu ovdašnji mediji, ispunjavaju osećanja „snažnog nacionalnog ponosa, euforije i sreće“.

Snimak sa tog banjalučkog trga jeste pomalo takav, što se kaže, da se naježiš. A koliko puta li se naježio njen jedini, pravi autor Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, kada bi na slavama i ostalim brojnim svetkovinama čuo da se peva ona „stara, narodna, najskuplja“ koju je „otpevao neznani srpski vojnik pred bitku na Kajmakčalanu„, ne znajući da će postati „himna srpske vojske iz Prvog svetskog rata“, a da je „ponovo zaživela“ posle filma „Montevideo, Bog te video“, te da je „ganula čak i Ruse“?

Koliko se puta pitao, čitajući „istoriju“ sopstvene pesme, da li ju je, zaista, napisao, pa još i otpevao?

„Očigledno sam vaskrsnuo„, šali se Manjifiko u razgovoru za Nedeljnik.

Pesma je nastala kao jedna od naslovnih tema rediteljskog prvenca Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“, i to vek posle Prvog svetskog rata, a najkasnije do 2010. godine, kada je film premijerno prikazan (tek 2013. naći će se na albumu koji je Manjifiko izdao, pod istim imenom). Dakle, niko je nije ni čuo ni mogao pevati pre više od pola decenije, niti Google pokazuje bilo kakve rezultate pre tog perioda. Ni za tekst, ni za melodiju.

Od tada, pesma je obnarodovana i često se može čuti po kafanama, takmičenjima za zvezde i zvezdice, i u najrazličitijim izvedbama. Čak ju je i popularni Žika Šarenica sa TV licima RTS-a, na iznenađenje gledalaca, pevao u novogodišnjoj noći prošle godine.

Autoru pesme se sve to čini simpatičnim, jer to samo znači da je pesma zaživela i mimo onoga za šta je bila napravljena, postigla veliki uspeh, i još stvorila jedan, reklo bi se, ozbiljan mit.

„To je ta moć muzike. Kada se pesma nađe u pravo vreme, na pravom mestu, ona može dostići uspeh neshvaćenih dimenzija“, kaže, skoro pa mitski junak, a naš sagovornik.

Istina je, međutim, da je Manjifiko inspiraciju za pesmu našao u pričama njegovog dede koji se borio na Solunskom frontu, pa mu je, kaže, to vreme bilo veoma blisko. Sama radnja filma „Montevideo, Bog te video“ slična je, makar simbolično. To je priča o fudbalerima, klincima, Tirketu i Moši, koji bez ikakve podrške i šansi, odlaze u daleki Urugvaj da bi, na svoj način, izvojevali pobedu.

„U originalu, na notama, pesma se i zove po mom dedi – ‘Za Dušana’ – a u početku je bila instrumental, bez teksta“, seća se Manjifiko i kroz osmeh, ipak, poziva na poštovanje ljudskih prava – onih autorskih.

aleksinac.biz