Piše Aleksinac večiti grad , Foto Dušan Stevanović
Ne treba biti mnogo pametan pa umeti nešto uništiti.To umeće se stiče rođenjem i njime su mnogi obdareni.Zove se debillnost i ide do idiotije.
Mnogo je krvi i znoja proliveno za ove prelepe gradjevine,za podizanje našeg majdana, koji nas je hlebom hranio,mnogu decu odškolovao,napravio od njih ljude.Počelo je od stranaca,od Johana Apela,Đoke dr Dimitrijevića,Belgijanaca pa do naših samoupravljača i na kraju ostalo je samo sećanje na velike dane,na ofarbane kućice, lepo uredjene bašte na Rudniku,na žagor dece,na ono rudarsko „Srećno“.Rudnik se ugasio,a za njim se polako ali neumitno gasi i Aleksinac.
