ALEKSINAC.BIZ, Tekst i foto Dušan Stevanović
Vlatko Stefanovski, poznati jugoslovenski muzičar i jedan od najboljih gitarista na Balkau, prvo je dobro iznervirao publiku koja ga je pola sata čekala na uzavrelom betonu i debelo se preznojavala medju zidinama Banovine u Nišu, dok je , konačno, počeo da svira. Bilo je tu zvižduka negodovanja i salvi psovki, no ništa nije pomoglo da koncert počne na vreme. No, kada su se reflektori upalili, nakon pola sata zakašnjenja, sve je bilo drugačije. Niška publika je ovaj koncert odavno želela. Bilo je tu i poznatih Aleksinčana, Sokobanjaca, Ražanjaca,Svrljižana i onih „ s juga“… Stefanovski je i sam rekao da se neseća, kada je zadnji put svirao u Nišu, valjda je prošlo 5 ili 7 godina. A, publika je bila starosti od 15 do 65 godina. Oni koji su nekada rasli uz muziku Leb i sol i Vlatka Stefanovskog, ovog puta poveli su i svoju decu. Nekada, rokeri tinedžeri, a sada , debeli , sedi i sa velikom dioptrijom, djuskali su ispred bine, na kojoj je Vlatko „ prašio „ rok. Bilo je tu i mama, nekada zgodnih tinajdžerki, a sada, kako koja, neke su se „usvinjile“, a neke zadržale „ dobru liniju “, samo im je koža na licu „visnula“ . Deca ko deca, gledaju u roditelje, cupkaju, skakuću i svi se lepo provode.
Muzičari su svojim majstorijama oduševljavali publiku. Ne samo Vlatko Stefanovski. Podjednako dobar je bio i bas gitarista koji svira na onim debelim žicama kao na violini. Brojne solo deonice, sviranje jednom rukom, a zatim solo nastupi bubnjara koji „tepa po onim bubnjevima kao da su tudji“ . Bilo je zaista lepo. Što reče jedan Piroćanac , bilo je lepo, al hiljadu dinara je hiljadu dinara. Mnogo, bre, za nas „ sirotinju s juga „ .
